Delo

42 Д Е Л 0 новншптво) наметнулп су били том свету име бугарско; ексархат који је нрнхваћен као словенска црква, противна грчкој, огласпо се бугарским, и док је Србија с витешком необазривошћу спремала опште народно ослобођење и залагала се за то, дотле су ексархатски људи вешто покидали везе између маћедонског становништа и Србије и окренули га бугарским путем. То је после санкционисано погрешним радом руске дипломатије, па утврђено српским погрешкама п несрећама за последњих двкдесет годпна. Па ипак, свак би грешио мислећи да су Бугарп доиста успели побугаритн Маћедонце. То најбоље доказује терор који, нарочито од 1897 годнне^ врше над колебљивим нристалицама. Као год што ни гркомани нису погрчени, тако ни бугараши нису побугаренп. То су само присталнце једне или друге цркве, једне или друге политике. Тамо се тако и говори: грчка иартија, бугарска, српска нартнја. Брзо ће се чути и: аустриска, а има песцмиста који прорпчу да ће та постати најмногобројнија. Такојеу ствариснационалношћу маћедонских Срба и осталих тамошњих Словена. Према томе внди се зашто Србија не може нристати да при решавању о судбинн срнског дела Маћедоније пресуђују коначно они који данас воде онамошњи свет, служећи се разноврспим средствима да га одрже на досадашњем путу. Србија може пристајатп на политичке угодбе и споразуме — као што је аутономија маћедонска, — али она и њени свесни синови не смеју заборавити да тамо има српске земље, да је оно део отаџбине, дакле нешто што нико ппје властан отуђити ни одступпти. Прилике у којима се отаџбина брани могу бити тешке, мучне, несавлад.љиве, али се зато и каже да се за отаџбину умире, а нигде се не вели да се она сме шале остављати комад по комад, као год што се ни цела не сме издавати. •Ја сам међутим уверен да наша омладина ради за добро отаџбине кад ради на слози с бугарском омладином, кад се с њом договара како да се помогне нашим мученицима у Маћедонији. Она то ради с много добре воље и самонрегоревања, и зато јој с моје стране истинско: Хвала! Ро. Јовановић.