Delo

44 Д Е Л 0 смевају због избледелнх хаљина и кратких чудноватих крагница, и онда је то за спроте родитеље бпло понекад и одвпше. Али убрзо бн јасно и малим Тенстремовнма: за што нису одевене као и друга деца, те не увећаваху својпм жалбама терет сиротој мамн, а у школи су скривено плакале, када би с чуђењем показивали на какав њихов нов „фантастичан костим“, који би госпођа Тенстрем с обзиром на преостало комађе од штофова пзнашла. II тако „велика сестра“ напуни осамнаест а матерпна „маза“ једанаест годпна. Велика сестра је дакле била баш у оно доба кад срце топло куца и испод струка који јој „не стоји добро“, кад крв живље заструји од какве умплне мелодије, кад и каква незграпна ципела несвесно удара такт, слушајућп тонове од каквога валса, који доппру кроз отворене прозоре до оних-завидљиваца напољу. Сам Бог зна, како је она научила да пгра. Можда као што сестре уче — певајући, можда на часовњма нграња у салп с каквим ђаком, који је „становао и хранио се“ код тетке Еме тамо преко пута у дворишту и ишао у „праву“ школу пграња. Како му драго, тек она је знала валс и полку а брза полка јој је већ сама по себи ишла лако, п сад је требао да буде велики бал с добровољним прилозима у „Хотелу Беигстонову“ дванаестог т. м., што се већ на читав месец дана унапред знало. Испрва је она лежала по сву боговетну ноћ будна у својој малој постељи у „девојачкој соби“, обрћући се и преврћући док се не би мале сестре избудиле, и покривач био упреден као какво уже а зној пробио испод плавих коврчица. II онда једном, она поцрвеие од стида, као да је то била најсрамнија помнсао на свету, и отвори своје срце старој Малени. Драга моја госпођице, не треба никад ни да помислите на то, јер немамо могућности за то, а ако и мамп то поменете само Нете јој учпнитп на жао, рече Малена и уздахну. II Ана се борила као каква мала јунакиња са својим страшним и грешним мислима, али недељу дана иза тога запита она изненада: Је ли, мамо, јеси ли била кадгод на каквом правом балу? Да, драго дете, била сам, тако једно пет плп шест пута. — Али, мамо, како ли се то човек осећа тамо?