Delo

АНПН ИРВН БАЛ 45 — Ох, за Бога девојко, па не изгледа то нпшта необично, не. — Тн си ваљда добро пазнла на нпти, кад си јуче одсецела платно? Тако је пролазио дан за даном. Ана је скидала скоруи у корну за хлеб, препрживала кафу а за столом се није хтела ни дотаћи рибе као други пут. — Да дете није малокрвно? — упита једном благајник. Најзад једне вечери у сумрак, пре но што се лампа упали отвори она своје срце. Јецајући загрли маму око врата и запита зашто да су баш онн тако сироти и без икакве радости на свету. Зашто да је то баш за њу тако дрско и лудо да кадгод и помисли на какав бал; како се Бог може звати добрим, кад он... Да .је лампа била припаљена Ана би видела, како се госпођа Тенстрем при овим речима промени у лицу а влажне јој очи добише неки сетан израз. Овако само осети како јој поглади њену меку косу кад јој рече: — Дете моје, да се ти ннсн због тога несрећнога бала понашала тако чудновато већ толпко дана? — Опрости ми, о онрости ми, мамо! Ти и иначе имаш тако много брига, али... — Да, видиш, мала моја цуро, једну просту, врло јефтину, отворене боје хаљину, можда бн ти могла набавити, а можда још и један пар ципела, али ти немаш с киме да идеш; ја немам ниједне такве хаљине, да би... а у осталом онда би биле и две улазнпце? Ана брзо убрнса сузе, затресе својом малом коврчастом главнцом и рече: — Ах, што се тога тиче... Ја бн могла ићп с Ландгреном. али ја знам да је то немогуће. — Па и не познајеш никога с којим бн тамо играла. — 0, мама, ја познајем књиговођу Струтенова, код кога ми купујемо рнбу, и два студента, којп су се хранили код тетка Еме, п брата варошког адвоката п

— Добро Ана, ти ћеш ићп на бал. Играјући, кличућп н скачући од радости отрча она у кујну, загрли стару Малену, окрете је око себе п внкну: „Ја ћу на бал! Ја ћу на бал!“ Затим похпта у другу собу, где је мала Спње бубала: „Орескута н Сулителма н дугачкн планпнскн гребен који одваја Шведску од Норвешке,“ она н њу продрма и нжљубн у нреголемој својој радостп.