Delo

•"82 Д Е Л 0 лајл, тврдн да је пмао много погрешака, да је бно суров и свиреп. Који човек, који велики човек, вели Карлајл, нема погрешака ? Главно је да унутрашњи смисао живота једнога човека постоји, погрешке су споредна ствар, спољна ствар. Ко је без греха његова је чистота чистота сувог песка. Главно је борнтн се, бити нстрајан, пћи стално к једном племенитом циљу, иа ма колико се при томе падало и грешило. Мухамед је бно н суров, то је истина, али он је био и нлеменит и нежан, што је у оеталом правн знак храбрости једнога човека. Карлајл на пме, слично Ниче-у, држи да прави велики човек садржи те екстреме у себи, да он са дивљом страсном енергијом спаја доброту и нежност срца: то он тврди за Мухамеда, и даље за многе друге хероје. Мухамед је био искрена природа, он је •осетио страховиту чпњенпцу васионе над собом, он је схватио божанску тајну њену, и постао је одушевљени проповедник њен. Његова доктрина садржи неколико врло дубоких и истинитих ствари. Да је један Бог, који је све створио, ко би у то сумњао. Да је Бог све у напред тачно одредио у животу људском и светском, то је друга велика истина, коју је Мухамед објавио. „Увек је сматрана као највиша мудрост за једнога човека не само покорити се морању — морање ће га нринудити да се нокори — него знатп и вероватн да је (свака) она тешка ствар, крју је морање наредило, најмудрија, најбоља ствар, која је потребна“ (стр. 76). Фатализам, „ислам“, против којега се толико људи буне, баш је оно, што је у Мухамедовој религији тачно и овде Карлајл цитира оне познате речи Гетеове „ако је то ислам, аар ми не живимо сви у исламу.“ На жалост истина је, да је у свету ипак оно најбоље и најмудрије, што долази споптано и само од себе, што је одређено сампм механизмом светским, али у многим случајевима оно .је далеко од тога да буде мудро н добро. Слепи механизам добар је за песвесну природу; застворове, који су свесни, који осећају, он је само један ланац, који их окива и од којег се онн морају ослободити, и прогрес истсријски баш се и састоји у томе, да се људско друштво што више користи и манентном слободом, која је човеку као свесном бићу дата и која је у стању да штетне последице чистог механнзма отклони. Ми смо још врло далеко од рацноналне употребе наше слободе у том иогледу, и отуда је још увек покоравање нужностн природе још најбоље срество, да ако не кроз живот прођемо а оно да се за