Delo

0 ХЕРОЈИМА 81 развитку: кад је и у доцније доба људске културе све на крајкрајева само творевина великих људи у колико то већој мери мора важити за оне прве почетке, кад је велики богодани геније морао стварати све, пошто су остали људи били једна сасма примитивна, неизрађена, недиференцирана маса без икаквих финијих индивидуализирања. Кад би се у будућим вековима нешто изгубили сви споменици који сведоче о егзистенцији Христа п Буде, сигурно да би те личности биле објављене за чисто митска бића, која нису нпкад постојала, па ипак су та два велика хероја живела и радила на овој земљи. Карлајл замишља Одина као правог јунака, који је сво.јим дивљим синовима не само био вођ у рату, већ који је био и њихов песник, њихов мислилац, њихов проналазач и пророк, највећи Норманац н можда највећи Тевтон који је икада жнвео. Он је не само творац религије скандинавске, него и проналазач: њихове азбуке, проналазач њихове појезије, њихов први песник. Он је био једна велика дивљачка душа, створена да обухвати у себи велику тајну живота, племеннт човек пун храбростн, а храбростје, вели Карлајл, први услов да се напредује. Мухамед је мањи човек од Одина, он је можда најмањп од свих пророка, али ипак и он је једна велика личност, један херој у правом смислу те речи. Њ>ега обично сматрају за варалицу, који је својом шарналатеријом и сплеткама успео, да га Арабљанн признаду за свога пророка и вођу. Међу тим ништа нема жалоснијег вели Карлајл, од таквогједног мишљења о великом човеку какав јебио Мухамед. „Реч, коју је тајчовек говорио, постала је животнп вођ сто осамдесет милиона људи од пре хнљаду и пет стотнна година. Може ли се узети да је то бедна духовна лагарија, у коју толикн створови свемоћнога верују жнвећп н умнрућн? ... Билн би потпуно узалудно ма шта мнслитн о овом свету, кад би шарлатанство тако расло у њему п кад бнсмо га тако одобравали.“ (стр. 59 и 60). До Мухамеда Арабнја је била непозната н мртва; Мухамед ју је оживео и запалио. „Једном сиромашном пастнрском народу, којн је од створења света лутао незнан по својим пустињама, бно је нослан озго један јунак — пророк, с једном речи, коју они могу вероватп; н, погледајте: незнане позна цео свет, мало је порасло до светске величине...“ (стр. 103). „Рекао сам“, вели даље Карлајл „да је велнкп човек бпо као муња с неба; осталн људи чекали су га као гориво, а затпм су н самн планули“ (стр. 104). За Мухамеда се, вели даље КарДело књ. 31. б