Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА КЊИГА (НАСТАВАК) Госпођи Основској и госиођици Кастели стаде бнвати мање тешко чак и због неукусне игле у махрами око врата Завиловскога, јер је сад код њега могло све да прође као ориђинално. Само их у потаји још тиштало што му је било име Игњат. Они би више волели: да му је име неко друго, које више доликује појезији и гласу. Али кад им је господин Основски, којпје донео нешто мало латинског језика из Меца, протумачио: да то значи „Огњевит“, онда оне изјавише: акојетако, ондајетопешто друго, и номирише се с Игњатом. У дому Бигјела и у дому Полањецкога јако су се и пскрено обрадовали лепом гласу, који стече књига Завиловскога. Ни у њихову контоару није бпло завидљивих људи. Стари касир Валковски, агенат Абдулски и другн књиговођа Пуилваковски, поносили су се својим колегом, као да је његова слава обасјала и саму радњу. Валковскн је говорио: „Ала смо нанравили лом у чаршији!“ Већ два дана је Бигјел размшњљао о том: да ли Завпловскп може сад у таквим ириликама остатн и даље на свом скромном иоложају у радњи под фирмом: „Полањецки и БнгјелС Алп кад .је овога запитао једном одговори он: