Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 85 — Дивота, драги господине! Зар за то што људи мало проговорили да ме ви лишите насушног хлеба и тако милога друштва. Нисам нашао издавача, и да нисам ваш књиговођа, не бих могао ни издати те књижице. На такав аргуменат ни.је се имало шта одговорити и Завиловски оста у радњи. Само је још чешће гостовао у Бигјела и у Полањецкога. После појаве књижице код Основских није био читаву недељу дана. Марина и Бигјелка су га наговарале да оде, а и он је хтео, те се једно вече упути тамо. Али затече госпође баш кад су излазиле да оду у позорнште. Оне су се хтеле, наравно, вратити, али је ствар остала на том, што је очевидно и Основској и Кастели причинило радост, да је пошао и он с њима. Уређено је „ако п Јузјо хоће да иде, да узме себи место у партеру“. II Јузјо је то и учинио. За време представљања Завиловски је седео напред са госпођнцом Кастели, јер је госпођа Основска упорно остала при том: да их са госпођом Браничовом „закриљује“. „Вас двоје се лепо ту забављајте, а ако ко дође ја ћу га тако спопасти да ће вас оставити на миру“. Свет је ненрестано обраћао пажњу на ту ложу, кад се дознало: ко ту седи. II госпођица Кастели је осећала да њу озарује као нека светлост; осећала је да људи не само што гледају у њега, него се још питају: ко је она са златно-жутом косом и опуштеним капцима очннм, којој се он тако пригиње и с којом говори? А и сама подижући овда онда очи и погледајућн на њега мислила је: само да му ннје онако јако изишла брада напред, то бн био веома леп и врло делнкатан нрофил, и да би му ту браду могла покрити влас... Међутнм г-ђа Основска својски је одржала реч н кад је дошао Коповски толико га је заговорила, да је овај једва успео да се поздрави с госпођицом и Завнловским и да му рече: — А вн градите стихове. Пошто је извршио тако сретан нроналазак додао је, али више као за се: — Ја бнх веома волео стихове, алн, чудо људи, кад год њнх читам увек мислим о другом чем. Госпођица Кастелн окрете се њему дуго га гледаше; алн шта је преовлађнвало у том погледу нпје се могло знатн: да ли женска накост, или изнепадно загледање вештакпње, јер је та глава без мозга вирила нз дубнне ложе п пзгледала према црвено обојеннм дуварима као нека вештачка замисао сликарска.