Delo

ПУТ ЗЛ САН-СТЕфАНО 9б миру и примирју оила су поново расматрана у Порадину, под председништвом Њ. Величанства, уз суделовање В. Кнеза врховнога каманданта, грофа Адлерберга, ђенерала Непокоичинцког, Милутинд и Игњатијева и А. ф. Гамбургера, а где сам и ја бно присутан. II том приликом би решено: да би преговоре са Турцима^рец&ло водити у врховној команди; и да на примирје не треба пристати све дотле док Турци не буду пристали на оне услове, који су саопштени царевима савезницима, и да ће ови услови, у њиховој дефинитивној форми, бити послати В. Кнезу да му служе с1е р1етв роиуои-б у преговорима, чијумије техничку дирекцију био поверио Цар. П поред тога што су нам недостојале инструкције, које су се свакога часа очекивале из Петрограда, мн смо одговорпли Реуф-паши, на основу усвојених одлука у Порадину, да се преговори могу само водити у главноме штабу врховнога команданта, и да ће се примирје закључити само тако, ако Турци буду пристали на битне услове мира. Истога вечера примили смо депешу, која нам јавља да је заузета Шипка и да је заробљена војска Вајсел-паше. В. Кнез, уморан и готово болестан од дугог очекивања тако великих и крупних вести, одмараше се. Вест осјајној победи оживела је снагу Њ. Светлости, и идући од уста до уста муњевитом брзином манифестова се у Ловчн једним звучним „ура“, које се понављаше са маннтошћу, слепо, и ако војска није знала тачно прави узрок ове веселе манпфестацнје. В. Кнез изда одмах наредбу главном штабу да се сутра дан крене за Силвијево, а одатле за Габрово и Казанлук, да би био у близини авангарде. Моје представке, потпомогнуте у неколико од ђенерала Непокоичинцког,. који се такође противљаше премештању главнога штаба, остадоше узалудне. *Ја сам говорио, имајући у виду започете преговоре, да је од највеће важности да останемо у редовним телеграфским комуникацијама са Европом и Петроградом; оне ће бити сувише тешке и несигурне с оне стране Балкана. Врховни командант приметио ми је на то, да он осећа потребу да буде што пре на челу својих труна, и да хоће, користећи се паником коју је произвео у турским редовима губитак Плевне, да предузме нужне припреме да их гони без одмора. Главни штаб прешао је 29. Децембра у Силвијево, 30. у Габрово, а 31 у јутру крену се на пут за Казанлук преко Шипке.