Delo

04 Д Е Л 0 донео; ну, ђенерал одбпјаше да им да ма какво обавештење, пошто оио што бн нм нмао саопштити изгледало би сувише невероватно. У сред ових разговора, мене позва један од ађутаната врховнога команданта код Његове Светлости, што казиваше јасио да је депеша, коју је донео управник телеграфа, била политичка а не војна. Велики Кнез пружи ми једну депешу, датирању из Пере (предграђе Цариграда, прев.) са потнисом Реуф-паше, тадашњега министра војног. Реуф тражаше од врховнога команданта да назначи место, где би се турски делегати могли састати са напшма да започну преговоре о прнмирју. Порта је већ била телеграфисалау Петроград, одакле су јој одговорилн, да се обратп врховној команди. Жеља Турака да се нрекину ратне операције, нпје нас ни најмање изненадила. Нре него што смо били заузели Плевну,—кадаје постало очевидно да ће турска војска, опседнута, не могући добити потпоре ни хране ни с које стране, битн принуђена да у што краћем року, или каиитулира или да учинк узалудан нокушај да нробије круг, којп ју је окружавао,—ја сам већ био поставио питање: „Какав ћемо одговор дати Турцима, којп ће вероватно молитп за мир.“ Ово нитање бпло је достављено Цару преко министра војног, ђенерала Милутнна, и Њ. Величанство удостојило ме је заповести, да спремим главне услове, који се могу примити, уговора за мир. Ове сам услове ја бпо изложио у једној нарочитој седници, под личним председништвом Царевим у Порадину, и Њ. Величанство ми је било наредило, да одем лично и да их саопштим и канцелару Царевине, кнезу Горчакову, у Букурешту. Те моје нредлоге, ја сам поново вратио у Порадин, готово сасвим непромењене што се тиче суштине, а само измењене но формн од стране барона Жомини на основу казнвања канцеларева. Ту су били поново прегледани, и ђенерал ИгњатиЈев, који .је бно нарочито позван из Руснје, учествовао је у овим новнм саветовањима. Дефинитивна редакција била је саонштена царевима Немачке и Аустрнје, у то доба савезннцима Русије. Ова документа био је однео у Беч и Берлин, са својеручним писмом царевнм, нарочити изасланик главнога штаба, ђенерал Рајтерн, аташе при личности цара Вилхелма. Неколико дана. по заузећу Плевне, у очи онога дана када је Цар са својпм ђенерал-штабом оставио Бугарску, питања о