Delo

ПУТ ЗА САН-СТЕфАНО 97 рала СкрОељева, која нападаше иозадницу Сулејман-паше, а који брјаше дотрчао пз Скумле у помоћ Пловдиву. У Херманлију & бејаху такође окупили и бегунцн из долине реке Марице, који су бежали прн наступању ђенерала Гурка. Сцене из овога ооја у коме су учествовале жене, деца и мпрни становницнУш*5га местанцета, веома су утпцале на Султанове посланике. Онн беху отпутовалн пз Цариграда са великом пратњом н са много ствари. Султан је желео, тако они увераваху, да да њпхову поеланству што .је могуће внше блеска. Њпх су пратили и неколнко дворскпх кувара, предвиђајући сјајне ручкове, којпма су нас требали почаствоватп. Султанјебио послао сребрно посуђе, па чак и један велики сто, пошто је било мало у нзгледу да се нађе .један у опустошеном Казанлуку. Пошто беху оставили у Херманлију ствари, које заузимаху много места, пуномоћнпци Султанови отпутоваше у неколнко кола за Казанлук са неколико чиновника и нарочитих послужитеља, праћенп једним одредом коњице. Њихове лнчне стварп ишле су зањима на волујским колима. Путови, у ово доба отапања, беху готово непроходни, и пратња иђаше врло споро, а како су нападп на Пловдив од ђенерала Гурка и на Једрене од Скобељева вођени врло брзо, деси се то, да у тренутку, кад су ове паше ушле у Р^азанлук, обе ове вароши беху већ у нашим рукама. Г. Хистрово, пређашњн ђенерални консул у Цариграду, нридодан главном штабу, би послат у Ески-Загру пред турске пуномоћнике, који стигоше у Казанлук 7. Јануара у четири сата. На улазу куће, која им је била намењена —један од ретких станова, којп није био .још порушен — стојаше г. Мокеф, бив. другн драгоман амбасаде у Цариграду, придодат личности Великога Кнеза као тумач. Чим сам био нзвештен о њихову доласку, ја одох код њих да пх поздравнм у име Његове Светлости и да углавнмо програм нашнх преговора. Овај сам програм .ја још раније бпо спремио, а Велики га је Кнез одобрио. Познавао сам Сервер-пашу у Цариграду, где је пре рата заузимао место предс-едника Државнога Савета. То је био човек европскога образовања н тек што је био наименован за министра спољних послова. После парискога конгреса, биојепослат у Цариград. У царској је палати заузимао високо место, пошто се био оженио ћерком Калил-паше, славног у сво.је време као зета и љубнмца Султана Абдул-Меџпда. Ова.ј Калил-паша биа Дело, кљ. 32. I