Delo

08 Д Е Л 0 је добро позиат у Русији. После ратова 1812.—1829. год., биоје послат у Петроград у нзванредној мисији, где је био топло нрпмљен п сматраше се међу ватреним присталицама Русије. Немогуће ми је да пређем ћутке један чудноват детаљ, којн беше изазвао сумњу о руском пореклу Калил-паше. Кад се ова турска мпсија нз 1829. г. на путу за Петроград, беше задржала у Омоленску, Калил-пашу је посетила једна стара госпођа, сопственица једног великог имаља, госпођа М .... Она бејаше дошла да га замолп, даје помогне да иронађе свога сина, који је још као дете учествовао у рату од 1810.—1811. г. и када га је нестало, пе оставпвпш о себи никаква трага. Она беше убеђена. да је њен спн још у животу, и да се налази у ропству. Калилпаша, дубоко потресен, нримио је врло срдачно госнођу М.... и обећаојој, да ће учпннтн све са своје стране. Ну, молитељка нзгледаше још узбуђенија од Калил-паше; она налазаше да између њега п њена снна има тако великих слпчностп: стас, доба старости, знаци, све одговараше тако тачно, да јој је нзгледало да посматра своје рођеио дете. Кћп ове госпође М..., бнвша дворска госпођица царпце Марије Феодоровне, бнла је удата за адмирала С., којн становаше у Петрограду. По повратку са гала представе, која је била дата у част турскога посланства, адмирал је изјавио својрј женп, да је био фрапнран сличношћу Калил-паше са њеним несталнм братом. Руси, којн су били придоцати њему на службу, тврђаху да зна руски. Алн ова сумња ннје била разглашена, и ја сам то дознао после четврт столећа у кући адмнрала С. у доба, када нп он, ни његова жена не беху више на овоме свету. Придодат доцније посланству у Цариграду, покушавао сам да пронађем: ко је био тај Калил-паша а који тада беше већ умро. Статути по којпма се управљају мусломанске породице не олакшавају тако истраживања. Ппак сам успео дознати, да је Калил-паша, у ночетку роб, постао доцинје љубпмац Косревпаше, који га је п усвојио. Овај Косрев-паша био је личност од моћнога утицаја у време Султана Махмуда, н сматралп су га такође у ред присталица Русије. Године 1853. Косрев-паша, којп тада беше врло стар. бејаше нанменован за члана великога царског савета, где се решаваше о рату са Русијом. Он световаше < 'ултана и његове саветнпке да не обраћају пажњу Европе на инсинуације, које отуда долазе, и да не улазе у борбу са моћннм московским суседом.