Delo

ПУТ ЗЛ САН-СТЕфАНО 99 Др^ги акредитованн посланик беше Намнк-наша. То је <јио фарац бд својик 80 година. Долазио је у ред првих Турака, коЈп су као младнћи билп послати у Француску за време Ресторације да се образују. Године 18-26. Намнк-паша је учество^о^ Акерманској конференцији, и од тада, био је на разнпм високпм положајима, међу којима и министар војни и марине. Био је гувернер Ђеда 1860. г., када се десио покољ . Хришћана, после кога су дошлн покољн у Дамаску и Либану. Бпо је смењен на захтев Наполеона III, н од тада живљаше у Стамболу, где .је уживао глас једног упорног фанатика. Ја га нпсам нпкад вндео, али сам слушао да је избегавао сваки однос са странцпма. и да није хтео да говори француски под изговором да га је савршено заборавио. Уђох у салон. где се налажаху турски делегати: то беше велпка једна соба, намештена по турски са широким миндерлуцима поред дувара. Затекох Намик-пашу клечећи на једној софи, окренут лицем ка југо-истоку и читајући вечерњу молитву. Он продужаваше да се моли, не обраћајући пажњу на мој долазак и не обзирући се на усиљену љубазност пријема, који мп је учинно Сервер-паша. Затим се оба делегата извинпше, што ме примају у обичноме, стајаћем руху, са кратким огртачем, по турском кроју, од бугарске чоје кестењасте фарбе. Пожалише ми се, како имјош нпје стигао пртљаг, и како страхују за своју личну сигурност. Сервер-паша почео је одмах обасипајући ме комплиментнма, док је нападао ђенерала Пгњатпјева, како је он инспиратор овога несрећног рата. Приметио сам му на ово, да сва погрешка зато пада на турске властп, а нарочито на Мидатпашу, који, и поред цариградске конференције, није хтео да појми опомену Европе. ,,Г1а и ја сам чак, додадох, у очи мога поласка и у очи прекида дипломатских односа, саветовао Сафвет-пашу, тадашњега миннстра с-пољних послова, да уступи Дрној Гори неколико незнатних округа у Херцеговини. Данас ће Турска бити принуђена да у место њпх пзгуби читаве провинцијеХ Намик-паша поче ми прнчати, са достојанством једнога старог Турчина и пробраним речима па француском језику, којп је он очевидно био одвикао да говори, о Русији, о своме