Delo

I ПУТ ЗА САН-СТЕфлНО 101 кроз главу успомена на Римљане, којн пропуштаху побеђене испо^чарма.- Врховшг командант, поред кога је стајао начелник ђенерал-гатаба, примио је Турке са својом познатом љубазношћу. ‘Причао је о своме бављењу у Дариграду, како се затим диви храбростп и издржљивости турских трупа, и уверавајућн делбгаТе да цар живо жели дуготрајни мир, који би дао прнлике обема државама да живе као добри пријатељи и суседи. — Нашн заједничкн непријатељи вас су гурали у рат. Они се служе нашом неслогом у своју корист. Не слушајте их. Пмајте вере у цара, па ћете видети да нас нико внше неће моћи завадитн. — Осећамо, одговорише турскн делегати, каку смо погрешку учинили објављујући рат, те и ми желимо исто тако дуготрајан и солидан мир. Али да дођемо до њега, требало би да условн не буду сувише тешки, да не поткопају жпвотну снагу отоманскога царства, нити да убијају његово достојанство. Турска је рујнирана; наше је становништво претрпело губитке, који се не могу прорачунатн тачно; несрећа је велика. Будите велнкодушни према нама! Пошто смо поседали око стола, В. Кнез, паше, ђенерал Непокоичицки и ја, врховни командант, саображавајући се инструкцијама које је био добио из Петрограда, запита Турке: какве нам предлоге они доносе. Сервер-паша одговори, да нису добили формалних и тачно детаљираних инструкција; из Петрограда су ми ставили до знања, да се ратне операције неће све дотле прекинутп док се основице за мир не буду усвојиле, н они су послатн да виде шта се тражи од њих. Овде Намик-паша прекиде свога друга: — Нсторија нам прича, рече он, да за време освајања чувенога Александра (хтео је рећи Александра Велпког), доведоше му једног заробљеног кнеза, чија је војска била растерана, земље освојене и благо конфисковано. „Како хоћеш да поступам према теби“, рече му Александар. „Узео си моје земље, моје богаство, моју војску“, рече кнез, „поступај као према побеђеном“. Александар му врати његово богаство, земље и створи од њега највернијега пријатеља. Госнодару, ми долазимо код вас као побеђени. Поступајте са нама, као што је учинио Александар. Ова прнча источњачкога жанра, пропзвела је на све нас врло велики утисак. Приметисмо Намнк-пашн, да у овом наше.м