Delo

» 102 Д Е Л 0 случају није реч нп о обичној свађн међу суседима, нп о освајањпма. Ратје бпо предузет да се ослободи потнштено хришћанско становшпптво, чијом се судбином заинтересовала цела Рвропа. Султан треба да појми апсолутпу иотребу, да се покори овоме захтеву. У томе случају, прекиде Сервер-паша, могли би узети за основу нашпх преговора одлуке цариградске конференцпје, које Порта недавно није хтела усвоЈптп. Те одлуке гарантују довол.но судбину овнх народности. — Али одлуке, које су могле бити задовољавајуће нре рата, додадох ја, не могу више бити такве после свих наших поднесених жртава: и ми исто тако, морамо добити накнаду. Пошто је била завршена ова претходна дпскусија, В. Кнез нареди ми да нрочитам услове за мир којн су нам нослати. Првп је члан гласио од речн до речн: „Бугарска, у границама које ће се одредити већином становништва бугарског, и које, нп у једном случају, не могу бити мање од граница, које је већ утврднла царнградска конференција, биће подпгнута у аутономну кнежевнну, која ће плаћатп данак, са народном хрпшћанском управом и народном војском од домородаца. Турска војска неће моћи више у њој становати“. Други су члановп условљавали: независност Дрне Горе са анексијом извеснога земљишта, које од ирилике одговара ономе, које су Црногорци данас освојили; независност Србије и Румуније са територијалним накнадама; установљење аутономне унраве у Босни и Херцеговини, и сличне реформе у другпм провинцијама са хришћанским становништвом, које су под турском управом. II најпосле, Турска се обвезује да учнни Русији накнаде у новцу плн територијама ирема њеним поднесеним жртвама у рату. Обвезује се још, да ступи у преговоре са царском владом за очување њених интереса у мореузима, н за закл.учеље дефииитивног мира. Очекујући све то, Турска војска има да напусти Гушчук, Бидин, Силистрију и Крзерум, и да утврдп заједно са нашом војском демаркацнону линију. Не кријем да се нисам могао уздржати од узбуђења, које ме бејанге савладало, читајућн ове услове мира, нарочпто кад сам поменуо да ће се оцеипти од отоманскога царства богата п пространа покрајина Бугарска, која беше као кључ турских нокрајина у Европи. Делегати су овнм били врло тешко днрнути. Па то је расиадање Турске, рече горко Сервер-паша; шта ће нам остатп, када нам будете узелп у стварп све што захтевате?