Delo

Н.\'Т ЗЛ ГАН-СТЕфАНО 105 — Нека пропадне, узвикну очајно Намик-паша. Претпостав4$амо дћ подлег-немо сили и насиљу, него да сами потпишемо своју пропаст. Нисмо опуномоћени, да усвојимо аутономију Бугарске, ирекидф га мирнијим тоном Сервер-паша. Наше инструкцпје нису могле предвидетп сличан захтев. — Али, одговори Велики Кнез, то је природпа последица догађаја, који су се одиграли. Делегати замолише, да им се остави рок да траже нове инструкције из Цариграда, рекавнш да они не могу на се примити једну таку одговорност. — Пма тешких историскпх момената, рече В. Кнез, када један државник треба да сме примити на се једну велику и тешку одговорност, само ако такав доказ граћанске куражи може спасти отаџбину. Турци се не решише; затражише нам по ново још два сата ради дефинитивног размншл>ања, пошто буду проучили дубље своје инструкције. Вратише се у четирп сата, али њихов невесео изглед казиваше нам јасно, да нису предругојачилн своју одлуку. Они нзјавише: да не могу ни у коме случају усвојити први члан, којп се тпче Бугарске, већ да су принуђени да известе о свему Султана и да нотраже нове инструкције. Према томе, ми смо им изјавили, да су преговори прекинути, н да ћемо их нзвестити о нашој одлуци кроз један сат. После већања, у коме су суделовали В. Кнез, ђенерал Непокоичицки и .ја, бп решено: да изјавнмо Турцима, да је врховни командант принуђен из војених разлога да помакне свој ђенерал-штаб још у напред. Остављамо делегатима слободу да иду за нама и да пошаљу једнога гласнпка у Цариград. В. Кнез спремиће опет извештај за цара, и очекиваће његове нове заповести. А, узимајући у обзир да брзо развијање ратннх операција сваког сата може радикално изменити ситуацију, Њ. Светлост ставља до знања делегатима да чак кад би и добили од Султана потпун пристанак на све пређашње захтеве, могућно је да ми не би могли више пристати да закључимо примирје на пређашњој основици. 4 А А Рано 12. Јануара отпутовалп смо пз Казанлука за Ески-Загру. Сутра дан стигосмо у Трново-Семајнли. 14. Јануара у