Delo

104 Д Е Л 0 сваке одбране, Ћемил-паша напустн сам Једрене и преда управу варошп шефовима равних вероисповести. Он сам им је саветовао, да би избеглн неред, да пошаљу и да замоле ђенерала Струкова, да заузме варош с места. То је бно једпнн начин, да се спасу од анархије, пљачке и рушевнна. II заиста Једрене, кад смо ушлп у љ, изгледаше нам, после Богота, Казанлука и Ескп- >агр«‘, једна цветајућа варош, добро органпзована, где се могао наћп, ако не луксуз, а оно бар све угодностн живота, којих смо бпли лишени одавно. Сутра дан. у јутру, туреки посланнци, ношто су већ добили свој пртљаг, дођоше у црннм званичннм хаљинама и декорацпјама, али нам њихов изглед не обећаваше ништа добро. Ирочнташе нам одговор. којн су они били спремилп: све су наше предлоге били усвојили, али са неким условима. Први члан, којн се тицао Бугарске, онп беху заменили предлогом о реформама, које не беху чак ни тако радпкалне, као оне што беху пзрађене на царнградској конференцији. Ми нзјависмо да не можемо улазити нп у какву дискусију, н да смо принуђени да од њих захтевамо да се одмах и потпуно усвоје свн наши условн. Пристајемо на то, рече Сервер-паша, али подизање Бугарске у нарочиту кпежевину, полунезависну, раскида целокуиност отоманскога царства. Султанова власт на Босфору, неће имати више сигурностп, н нама неће нпшта друго остати, него да идемо у Азију. Узалуд им је врховнн командант говорпо, хтевпш да пм иокаже да после свега што се десило, да се услови живота хрншћанскога становнпштва у европској Турској имају радикално нзменити. Турски делегатп нарочито су се задржавали на тачци о траженпм реформама за све хрншћанске провинцн.је, које ће нанети самртан удар м.усломанскоме суверенитету. Ако не примите наше услове, продужн Б. Кнез, мо.је ће трупе нћн напред п задржаће се тек у Дарнграду. Унутрашњи народни покрет, сличан ономе који нам је дао у руке Једрене, може нам отворити чак н врата ваше престонице, и тада ће тек ауторитет Султанов бити дефннитпвно уздрман, и царство изложено пропастн.