Delo

фРЕГАТА ПАЛАДА 113 направи чуда, и — где човек није учинио нншта. Ето, онај хум, ма како да је зел$н и примамљив, ипак му нечега недостаје: на''1вему би требала да је колонада с внлом, с балконима на све^стране, с парком, п стазама које воде кроз долину. А тамо доле, ваљало бн удеснти силазак мору, па нристаниште, у коме б»%итштала пара од пароброда и гомилао се свет. Онда на врху брега требао би да је манастир, с кулама, кубетима и златним крстом, који би из даљине сијао кроз кедрово грање. Овде би требалп да стоје магацини, а нред њима бродови са шумом од катарака... — Шта ли бн било да ми узмемо од Јапанаца Нагасаки? рекох ја гласно, обузет маштама. Некоји се насмејаше. — Они не умеју да се корнсте, наставих ја; — шта би све могло да буде овде да овим заливом владају други? Гле, каква су то места! Сав источнн океан би оживео трговином... Намеравао сам да развијем мпсао о томе, како би се Јапан трговачким путовима везао, кроз Китај и Кореју, са Европом н Сибиром, али се већ приближисмо обали. — Где је град? — Па ето, то је, одговорнше. — Зар то свега? Тамо за ртом не видн се ништа. Зар само то? Не могосмо да веру.јемо очима, гледајућп ону тесну гомилу зелених, неугледних, једноспратпнх кућица. Лево, где сам ја мислио да .је град, није било ничега: пуста обала, маленп засеоци и оделпте, свакојако рибарске колибе. На ртовима, који затварају канал, све батерија до батерије, на онда неке ниске и дугачке куће, налик на касарпе. Обалама журе неугледне, велпке лађе. II све .је затворено и покривено: и куће, и лађе, и улнце, а међутим свет, коме не бн сметало да се мало покрије, иде сасвим непокривен. Начнтао сам се о насељеноети јапанских градова, а сад нисам могао појмитп, где би се ту сместило шесет хиљада становника, како вели, чннп ми се, Туиберг? — Колнко је становника у Нагасакп? запитам ја једном Баба-Городзајмона, разуме се, преко тумача. Он понови питање на јапапском језику и погледа на другог баниоса, овај на трећега, ова.ј на ондер-баниоса, а ондер-баниос на тумача. Тако питање и поглед дођоше опет до Бабе, али без одговора. Дело, књ. 32. 8