Delo

фРЕГАТЛ ПАЛАДА 115 илн нешто више, по броју официра. Држим да су их покупили нз Делога 'парода.- Та носила замењују у Јапану наше фијакере. ЈЈоснла су доста лепа па изглед, обложена разним материј^ма,/украшена знацима и кнћанкама. Али се у њима није далб седети: ноге или главу нисн имао куда да денеш. Да нису за мучење какво удешени ови екипажи? падне ти на ум кад их логледаш. Полунаги иосачи носе норимоне о плећима, на дебелим моткама. Све је то врло незгодно: није као у Китају. У Хонконгу носили су ме на угодним носилима, у којима седиш као у фотељн. Осим носила било је, веле, и коња. Ја их нисам опазио, нити знам за што би били. У оној галами, у осталом, ни слона не бих опазио. Неки од наших људи покушаше Да уђу У ове клети, т. ј. носила, али одмах искочише п пођоше пешке. Најпосле дође некн старац с дремљивим очима, добро одевен; за њим иде свита. Он стаде као укопан пред нама и гледаше нас лењо. Не знам да ли овде тим апатичним погледом не исказују неку свечаност; али с почетка, док се не навикнеш, не можеш се уздржати од смеха, гледајући те фигуре у сукњама, с перчинићима и голим коленима. Ја сам стајао позади. у адмираловој свити, на дну наше колоне. Од једанпут се тамо напред зачу команда: марш напред! Музика груну и цео одред крену се напред. Зачуше се одмерени кораци матроза, који маршираху. Једно сто хвати кретасмо се тако по песковнтој обали, па се стадосмо пењати на друге камените степенице. Са стране, на један хват растојања један до другога стоје Јапанци... Да им то нису војници? Гле, као да их је неко бирао: све мањи од мањега, на главама им малене лаковане капице, у свнју сањиве очи. Они стајаху, забацивши труп назад, пете им беху растављене, колена нагнута напред. На раменима им беху, чини ми се, пушке: управо сумњам да су биле пушке, јер су се од ових внделе само футроле, те може бити, да су ове могле бити и празне, без пушака. Овде у опште може бити све, што не бива у другим крајевима. Ми још бесмо доле, а спровод се вијугао као змија по стеиеницама, бајонети блистаху на сунцу, музика је измицала напред и свирала све слабије и слабије. Зачу се команда: лево крило напред! н колона се збила као змија у колут, затим 8*