Delo

фРЕГАТА ПАЛАДА 117 пре^тожпо^да уступп своје место другоме. Микадо не би предложио**акво што, а ако би и хтео, онда му Сиогун не би сашпо нову хал.нну и два дана узастопце морао бн да једе из истог посуђа. "Познато је, да тај Микадо (садашњи, законити господар, кс4ага-*€у Сиогуни, или намесннцн — узурпатори, одстранили од власти) не може два пут обући једну хаљину, ни два пут јести из једног истог посуђа. Све се то мења сваки дан, и Сиогун акуратно чини поновке, само простије и иојевтиније. Јапанцн су тако лепо удесили своју унутрашњу управу, да Савет нншта не може учинити без Сиогуна, Сиогун без Савета, а обојица без феудалних кнезова. II тај систем се држи и држаће се на својим вештачким основима све дотле, докле им не помогну у обарању те системе... Америчани... или бар... ми! А за сад се они још боје и саме помпсли, да ногледају на свет божји испод тога поклопца, којим су се тако покрили. Како су преплашени и огорчени изненадном појавом нашом на њиховим обалама! Четири велика брода, огромни топови, мноштво људи и чврст, до сад нечувен, тон у предлозима, самосталност у поступцима! На што је то налик? Како су се устумаралн кад пх замолисмо да уклоне подаље стражарне лађе од наших бродова; кад посласмо један брод у Китај, а други на север, и то све без одобрења губернатора, који је навикао да се никакав брод не заљуљушка у јапанским водама без његова знања, нити да каква европска шалупа мнне крај пристаништа! Сад се њима хладно објављује шта се хоће, а шта неће. Они науме да се успротиве, понекад и проговоре старинским начинОхМ, траже, а већ очима моле да им ие откажемо, те да сами не добију одозго што горе. Свака наша погрешка њима се рачуна у погрешку. Сазнав, да ће наш брод сутра на море, они полете губернатору, и хитају да нам донесу разрешницу. Ми ударимо у смех. Они онда изјављују да ће пуцати с бастиона чим опазе брод на мору, и тиме нам даду на знање да и у њих има топова, који чак пале. — Пуцајте, велимо им ми, с осмејком. Моле нас да пловимо далеко по пристанншту, — ми ништа не одговарамо, него једемо. А губернатор још једнако диже нос; чини питања, настојава, па онда спушта глас и уступа. Није давно било кад су Јапанцн сарказмом одговорили на савет холандскога краља: да отворе врата Европљанима. Наво-