Delo

118 Д Е Л 0 дилп су му за пример Китајце, рекавшн, како су ови пуштали Европљане само у једно пристаниште, и да је нз тога после изашло: открнће пет пристаништа, трговачки уговори и слобода прнстанншта и т. д. „Све се то не би десило Кнтајцима, — одговорише Јапанци — да нису пуштали ниједно пристаниште.44 А сад? Сад странци куцају и у њпхова заветна врата, са двеју страна. II њима је дошло на ред да практички решавају питање: пустити илп не пуститп Европљане, а то је за Јапанце све једно, што и бити или не бити. Ако их пусте — гости ће донети своју веру, своје ндеје, обичаје, уставе, еспапе и пороке. Ако их не пусте — зна се шта долази: ето и сад имају четирн брода, а може их доћи и десет, и све с великим топовима. А сами немају, не само великих топова, него ни лафета. Истина нмају пушке с фитиљима, сабље, чак и по две за појасом у свакога, и при том одличне.... али шта да ураднш с тим играчкама? Пустити или не пустити — није тешко рећи. Пустити кад је њима тако тихо, мирно и добро и јести н спавати! А не пустити.... гости ће сами доћи, и то тако, да губернатор неће пмати кад ни дозволу да им пошље! А губернатор сам не сме реишти ствар. Он ће послати да пита врховнп савет. савет ће питати Сиогуна, Сиогун — Микада. А овај непосредни рођак неба, брат, син, или рођак месеца, могао би решити ствар; али он седи са својпх дванаест жека и неколико стотнна њихових помоћница, па гради стихове, игра н једе свакн дан из нова посуђа. Губернатору ће рећи да, па свакп начнн, уништи страице илн бар ниношто да их не пушта на Једо. Губернатор би волео да смо ми обишли Нагасакн и дошлн право на Једо: он је одслужио своју годину, предао дужност другоме, који долази на смену, па бп и сам кренуо у Једо кућп, нородици, коју тамо држн влада као таоца, или јемца, да овај не бп направио какву глупост на границн. А док смо овде ми, он се не може кренутп, па ма и дошао други губернатор. II тај губернатор је већ покушао да испратп госте, али ови не иду; чим он громко проговори, или одбије молбу, не пошље свеже провнзије, не допустп вожњу на шалупама, гости му припрете да ће нћи у Једо; ако не пошље по позиву чиновнике — кажу му да ће нх сами потражити у Нагасаки, и овп јадницн одмах иду. „Нека сте проклети"! помисли он у себи, а тако иомнсле п његовн чиновницп; само ту.мач Кичибе ништа не мисли: њему је све једно