Delo

Д Е Л 0 1'?4 У своме путопису писац је изнео поједнне корисније стварн из јавее хигијене, као о пијаћој води, минералним водама, о тржиштима људских намирница, канализацији, калдрми и т. д. Нарочито је лепо и иопуларно написано о пијаћој води, њеним физичким и хемиским особинама, о утицају њену па здравље становнпштва, о снабдевању градова добром пијаћом водом, о водоводима и т. д. С тога овај путопис добија много већу вредност и биће од користи не само за поједине чигаоце, већ и за поједине органе општинске и државне власти. Једино би се могло иисцу замерити што пролазећи кроз пека словенска н српска места, није споменуо и народна имепа тих мсста већ само страна, као на пр. Ројич — Роготац, Абација — Опатија и др. [)г. Ник. Милорад М, Петровић. 8а§- 1шг (1а* >Уогк, <1ав ео о1'1 1сћ ^ећбгћ, 8шд’ ш1г (1аз 1>1е(1, (1аб Јегетб! шГсћ ће4бг1. Држим, да ће та два стиха најбоље карактеризирати појезију Мнлорада Петровића, и ако има доста разлике у њнхову основном тоиу. Ти стихови. говоре о неким прошлим сетним успоменама, о прошлим данима пуним среће и блаженства, о данима, који се неће никада повратити. Ту иревлађује слатки јесењи штимунг, код Петровића весели, ведри дани меког, топлог пролећа, слатка чежња за животом, за уживањем и ашиковањем: тамо носледњи јесењи цветићи ожарени нежним златом јесењег сунца, код Петровића се разлнла иуна једра светлост иреко свежег смиља, босиља, каравиља и румених ружа. Код Петровића младост, пролеће, али не оно бурно, бесно пролеће, које ломи, кргаи грање, од чијсг хладног ветра гину нежни иупољци, него пролеће мирно, пуно тонле, благс светлости, које доноси кукурек, озимицу, зумбул и љубичицу. Неколико срећних тренутака пружиле су ми понеке добре песме Милорада Нетровића. 1\ад год сам их прочитао, учинило ми се, као да сам из неке хладне атмосФСре стунио у лирско-меку природу, у атмосФеру љубави, где сваки цветић, свака гранчица шумори, шапуће само о срећи, о љубави, о слаткој чежњи и слатком чекању. Угодни, свежи мириси смиља, -босиља, карамФИла, румених ружа, жутих дуња и еежни гласови оне меке нрироде, мора бити да су стављали у кретање и нерве Мплорада Петровића, кад је написао оно неколико добрих Сељанчица.