Delo

* КРПТИКА II БИБЛПОГРЛфПЈЛ 135 Милорад Петровић је редак српски песннк који има срца. То је добра, топла п доста снажна душа, то је темнерамент, то је живот богат. чист, то је онај срећан певач. коме је природа даровала леп, сонррар, мек и сладак глас, и томе певачу забранитп д,а не пева, значи заповедити љубичици да не мирнше и голубу да не гуче. Милорад Петровић је сасвим природан човек, здрав, свеж, он је српски сеоски Оа1апП10то, који хоће да ужпва, да ашику.је и као несташан лентир да куни медени сок са разних цветића. II томе човеку је ноћ за уживање прекратка, зато крупним гласом довикује ноћи: „Царуј ноћи, царевала Трпета дана.За делијање и ашиковање бира Мплорад Петровић најлепше тренутке, бира рану зору, јер: „У зори .је зорли мпловање.“ или мирну вечер, кад се бнсер оспе планином, кад село заспи мирним, слатким сном. Тада се оп прикрада оним сеоским градинама, где га драга чека. И сада настају за њега часови грљења, љубљења. часови слатког стезања, све до зоре. А у зору плаву, када се из слаткога сна буди толико живота, чујемо како капија шкрипне на двору његове драгане, и наш се Милорад кроз росна жита краде своме дому. Милорад Петровић је сасвим оригиналан песник. Док су други наши песници измишљали песме, док су стваралн под утицајем чувених светских песника, он је код нас једини сасвим самосталан песник, оно гато се каже индивидуалитет. Он је без литерарнпх претходника певао песме и мал не све што .је написао, биле су нове, свеже, топле, као крв песннкова, биле су живот, и то не жпвот нун плача, несреће и туге, него живот пун љубави, нун чежње, пун среће. Милорад Петровић је срећан човек. Зато и његова појезија није поникла у дубокој, хладно.ј сени туге п бола, него у јасној, жаркој светлости среће. Оп посигурно не познаје великог светског бола. У његовим очима ретко је кад засијала суза бола, зато му је радост увек искрена, зато му је смех увек искрен, раскалашан и јасан као сребро. 1 . ; \ Појезију Милорада Петровнћа можемо ноделити у два одељка. У прву групу спадају песме, које ни најмање не карактеришу самог