Delo

КРПТИКА И ВИБЛИОГРАфИЈА 137 # % [’де си ми. душо, до сада? Тоила се уста стоппше. Срце ми иуче од јада. Градпна мнром мпрнше, СлавЈ-ј кроз грање уздише. У зору плаву пред зору, Капија шкрипну на двору Месец замаче за гору, Градина мпром мирпше, Славуј кроз грање уздише. У појезији Милорада Петровића не само да је изражена страсна љубав према жени, него топло његово срце бије јако и за оног сиротана, који се мучи и ради и чека да заруди влат, те да може дати сваком своје, и попу. и кмету, п држави, и господи, а њему што остане. Он је задовољан и са пројом. У песмама те врсте, као што су „Нрошла жетва“, Руди..'. руди... клас“, „Благи дани“, „Орачи“ и „Март... Април... Мај...“ чисто осећам дах снажне сељакове душе и откуцаје врелог сељачког срца. Но песник не само да има довољно речи за српског сељака, него и за ону црну земљу, која тог сељака хлебом храни, и за оне цветне долине, и за ливаде, где пасу бела стада; његово срце јако бије и за маленим .српским сеоцем. Како је са доста живота, са доста љупких и нежних тонова описао ЗИМЊЕ ЈУТРО НА СЕ/1У По пучинп сивој облаци се гоне II сузпце роне, ВетриН лаки ниха оголеле гране Пусто на све стране! Стари зељов каткад урликне ил’ зене II репом покрене: И за тренут све се утиша, умпри, Само ветрпћ ипрн... А у часу Исток заруди, засветли, Запојаше петлп, Из торова злажпих заблејаше стада II јутро овлада. Једноставни али истинити су његови звуци у песми ЗА ИНАТ Ока на момка Све на сат.