Delo

КРИТИКЛ II БИБЈШОГРЛфНЈЛ 139 богодцфи .несЛши, који у својим песмама пзносс сасвим нове мисли, нове светове. То су они срећпи људи, што впде појезију и тамо, где тупи иоглед обична човека не би никад нпшта опазио, то су они чувени д>ог;ргаши, што готово све своје жуто злато и драго камење дароваше нашем јадном и сиромашном жпвоту, то су опи чувени ратнпди, што својим победама раширују царство лепоте. Они други нсзнатнијн песници не откривију нове светове, нсго се задовољавају тиме, да опетују неколико старих, вечитих појетичких нстина, али те вечите истипе онн су тако нзговорили, те се пама чини, као да смо у њиховим лепим стиховима први пут опазнлн нежно плаветнило неба и чули слатко и нежно тепање заљубљепог пара. II сва та лепота лежи у силној снази њиховпх осећаја. Својим дубоким осећајима били су кадри оне всћ окамењене иеснпчке Форие наново претопити и излпти, тако, да су своје унутарње доживљаје могли изразити сасвим новим материјалом. Са новим линијама, новим бојама, новим сликама, новим крупним речнма изражавали су оно, што је старо, што је већ више пута опевано. II управо зато, што су они својс унугарње доживљаје изразили тако, нама изгледа све то сасвим ново, свеже, ожарепо првом сунчаном зраком. орошено свежом јутарњом росом. Светислав СтеФановић не спада пи у једну групу тих срећних песннка. Он није она звезда, што сјаје рођеном светлошћу. У несмама није изнео па светило дана своје упутарњс доживљаје. Његове песме нпје створио живот, него светска литература. То нису добре песме, које су кадре управљати човечијом душом, птта више којима се мора покорити п најснажнија душа. Добра песма! То је красан вез ед дубоких искрених уздаха. II добрих песама нећемо наћи у књизи Св. СтеФановића. Св. СтеФановић је и сувишс слаб, незнатан и несимпатичап лнрскп песник. Он не показује никакве изразите Физиогномије. Његове песме нису израз зрелог песпика, који је са собом на чисто, који зна шта хоће. У његовим песмама изгледа ми све извештачено, сугерпрано. У њима не пружа оно што је сам нроживео, иего „е г (ИсћОе! 81сћ кипзШсћ 1П сНе ОеПЈћЈе ИЈпепг, сНе е!пГе с1игсћ1ећћ“. Св. СтеФановићу служи стих као реклама за своју особу. Он не зна како би се прочуо бар у Српству, ако не у целом свету, зато ппше песме. Његова појезија еасвим је хладна. Опа ме ни најмање не занима, нити ми загрејава душу. Његова појезија нити је наивна, нити нацпјонална. Његовој лирици сасвим недостаје индивидуална нота.