Delo

140 Д Е Л 0 Прво. Њсгове .вубавнс песме не извиру нз срда, те према томе и немају оне боје нити оне угодне топлине, коју тим песмама дарује крв срца нравог песпика; његова љубавна лирика нема оне нежностн, мекнх сањалачких звукова, пнти оног јединственог ароматичног мириса, којим одише љубавна поЈезија правих песпика. То нису песме искрене, дубоке љубави и чежње, јер да је дубока и искрена љубав била једини узрок постанку тих песама, тада би се исте н одлнковале неком особитом свежином, истипитошћу, али песник пе ствара те несме што заиста жарко љуби, него да постигне неки литерарни циљ. Још су му слабије иесме у којима опиеује нрироду, тако на ир. ♦ „Јесен“, „Месечина“, ..Подне“, „Мајска мелодија“. У тнм песмама Св. СтеФановић сасвим је јаспо показао, да није кадар моментане штимунге у природн опазити, осетптн и ухватити, пре чо што их нестане; он није кадар за оне разноврсне штимунге ногодити прави тон, те према томе ни драж оинх штимунга приказати једноставпим појетичким бојама. У место да је у тим песмама изиео сву своју љубав, сву своју чежњу, своју душу, он је сасвим једноставио опнсао оно, што је видео. Св. СтеФановић не посматра природу очима правог песеика. У његову погледу не добијају ноједини иредмсти живота, боје, мириса, светлости, душе, него сви су они безбојни мртви, хладни. Но погрешно је све то и захтевати од Св. СтеФановића, јер ко би од врапца могао захтевати да пева као славуј. Ко хоће да опева сјај звездица, лепоту јесењег дана, зорине румени, свсте вечери, сребрнасте месечеве светлостп, љупког пролећа и мајских мелодија, тај мора доћн на свет као славуј а не као врабац. А Светислав СтеФановић је само литерарни врабац. Св. СтеФановић је врло сиромашан песник, пошто није био кадар изнети свој поглед на живот, на свет, нити изразити дубље, отменије мисли, него је изнео само своју голу, нразну душу, и зато држим, да мн неће замерити. што се нисам могао дивнтн његовој празној души. Беч. аирила Павле Лагарик.