Delo

Д Е Л 0 1*>0 ђење железнице било ствар веома нестална, Спенсер је на послетку напустио тај позив, који му је бно веома омиљен. Напустпвпш инжпњерску струку (то је бнло 1848) Спенсер се ода журналистици и иаскоро постане подредактор ,,Економист“-а, најугледнијег финансијско-економског часопнса енглеског. Слободно време, које му је тиме било пружено, он је употребио на израду свога нрвога списа „Социјалне статике“, који је у научним круговима произвео сензацију и донео Спенсеру интимно пријатељство са првим научним величинама тадашњег доба (Хекслијем, Милом, Тиндалом и т. д.). Наскоро затим Спенсер је напустпо своје место у „Економист“-у, па се одао потпуно научним студијама, чији су плод били многобројни есеји, које .је у току од 1850—58 публиковао. Осим многобројних есеја, он је у ово време публиковао и прво велико систематско дело своје, „Прпнципе Психологије“. Рад на овоме делу био је толики, да је Спенсер услед њега изгубио своје здравље п није га више никада могао повратити. Он је постао тако нервозан, да је једва могао радити по три сата дневно, па и то не увек. У то време у Спенсеру се појави нлан за израду велнког дела његовог, у коме је изложио своју сннтетпчку философију. То је био џиновски иосао, и Спенсер је употребио читавих 36 годнна, да га изврши, али га је извршио. Он је знао, да издавача за своје дело наћи не може, па га ни тражио нпје, већ је, пошто су му сви покушајп, да од енглеске владе добије какво место, које би му осигурало сталан доходак, остали безуспешни, год. 1860. издао проспект свога дела с познвом на претплату. Претплатника је било врло мало н по публикацији „Прпнцппа Биологије“ (1867) Сненсер је објавио својим претплатницииа, да дело нрестаје, пошто је до тада на њему изгубио око 30.000 динара. Али у то време умре му отац, и мало наслеђе, које је добио он употреби на продужење дела. Његови губитци трајали су неко време н даље, али н нме његово поста.јало је све познатије и познатије, тако, да је већ Ј 875 год. све губптке накнадцо. Од тада почпњу добитцп и Спенсер је за сва своја дела добио огромну цифру од 900.000 динара. Своје велико дело завршио је 1896. год., и тада је од првих енглеских научника добио честитања за срећно довршење система сннтетнчке философије. Он је умро ове 1904. год. у дубокој старостп од 84 годипе, као једна од најчувенијих духовних велпчпна нашега доба.