Delo

ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР 161 ГЛавно дело Спенсерово носи наслов: „А 8уб±ет о±' 8упгћегјД рћЦоборћу“ и' пма 10 свезака. Прва свеска носн наслов „Ри‘б± Ргтс1р1еб“ („Први принцппи"), друга и трећа садрже „Прннцине биологије“ („Рппс1р1ез о± Вћ)1о^у“), четврта и пета „П^^ш^шге Психологије“ („Рппс1р1еб о± Рбусћо1о^у“), шеста, седма и осма „Принципе Социјологије“ „Рпис1р1еб о± 8ост1о^у“), а девета и десета „Прннципе морала“ („РппсГр1е8 о± МогаШу“). Свако поједино од тих дела доживело је по неколико издања. Осим овога главног дела, Спенсар ]е наннсао још многобројне есеје, који расправљају различне предмете („Евбауз, 8с1еи±1±Јс, Ро1Шса1 апс! бресШаПуе, 3 уо1. 5-о изд. 1891.), загимједно веома чувено дело „о васпитању“ („ЕсШсаПои, .Јте11есПт1, Мога1 апс! Рћуз1са1, 23-е изд. год. 1890.), и, поред осталог, у друштву са још три научника, издао је осам свезака „Дескриптивне Социологије“ („Оезспрпуе 8ос1о1о^у“). Последње његово дело, са којим се је опростио од читалачке публике, носи наслов „Рас±з аис! Сотеп1б“ и садржи кратке есеје о врло различним предметима. По смрти његовој публикована .је његова „Аутобиографија“, дело веома важно за познавање унутрашњег живота Спенсеровог. IIII Своју с(шлософију изложио је Спенсер у своме главном делу „Систем спнтетичке с|шлосос|шје“, а остали његови сппсн служе више мање само као детаљнп.је извођење и допуна појединих одељака тога великог дела. С тога ћемо се и ми у овом кратком излагању његове философске доктрпне ограничити на излагање главних идеја у његовом велпком делу. Спенсерова философија има две своје стране, једну негативну н другу позитивну. Негативна страна његове философије односи се на његово учење о „Непознатоме“, односи се на учење да апсолутно биће постојн, али да га ми не можемо никако сазнати. Тиме негира Спенсер потпуно могућност спекулативне Метафизике. Друга позитнвна страна његове философије односи се на његово учење о.„Познатоме“, на учење његово о еволуцији као основном принципу нама познатог феноменалног света. Овом својом другом страном Спенсер је заступник тако зване позитпвне философпје, која, одричући могућност спет^улативне Дело, књ. 32. 11