Delo

ХЕРБЕВТ СПЕНСЕР 169 Овр је дефиницпја процееа развпћа у његовом примарном и најфинтпјем облнку. Алп, као што видесмо, развиће је ретко кад Л*ако просто, оно је обично праћено секундарнпм процесима и сад нам је задатак да изближе одредимо природу тих секундарних процеса. Нрвп такав секундарнн процес јесте процес,-ЈБ14*фенцпјац11Је, процес којпм се агрегат који се развија распада у мање делове, од којих се свакн за себе на исти начин развија. Тај процес диференцијације универзалан је за свакп сложенији агрегат, почев од сунчаног система па до људских културних производа. Преласком из стања разређености у стање концентрације пе само да је настала већа веза међу члаповима сунчаног система, него је у исто доба настала и већа разлика међу њима: планете су постале различне у нагнутости евојих путања, у положају својих осовина, у својој специфнчној тежини п т. д. II наша земља хлађењем добплаје разлпке у структури своје коре, ко.је у усијаној првобитној кугљи нису постојале. За организме је одавно утврђено (Каг1 Егпзг Ваег), да се њпхово индивидуално развиће састоји у све већој диференцијацпји појединих органа нз првобитног ембриона, чија је унутрашња структура још неразвијена т. ј. хомогена. II развитак органског света као целине иоказује исти процес, јер су флора п фауна на земљи постале у току времена различније. II развитак човека показује истн процес, не само да се је људскп организам диференцирао у расе а ове се диференцпрале и даље, него и за човечанство у друштвеном погледу важи нсто. Свн овп прпмери показују да се наша формула развића има да допупп и она сада овако гласи: развиће је процес којим невезана хомогеност прелази у везану хетерогеност, прн чему бива дисипација кретања и пнтеграција материје. Али ни ова формулација није исцрпна, развиће садржи још нешто више оснм процеса диференцијације. Поред процеса диференцијације постоји још један исто тако битни н паралелни му процес, процес сређнвања. Развиће је не само нрелазак из хомогенога у хетерогено, него је оно у исто доба и прелазак из неодређенога у одређено. Тако свакп корак у развнћу нашег сунчаног система, био је управљен на то, да се дође до што већег реда и одређености међу његовим члановима. У развићу земље од првобитне усијане кугле разлике у климатима н годишњим временпма поста.јале су све одређенпје, што је земља