Delo

Д Е Л 0 1*58 Процес развића у своме примарноме и најпростијем облику састоји се просто у дисипацији кретања н интеграцији матерпје. Алн оснм ових основних промена, које карактеришу сваки процес развића, постоје код сложенијих агрегата још друге не мање важне п ако секундарне иромене. Према овоме развпће је илп иросто пли сложено. Нросто развиће састоји се просто у процесу дпсипације кретања н ннтеграције материје, као што је па пр. случај код кристалисања, где тело које крнсталпше прелази моментано нз стања разређеног у стање сконцентрисано, оез икаквих даљих процеса, који би тај прелазак пратплп. Сложено развпће напротпв садржи поред процеса дисипације кретања н пнтеграције материје још п друге секундарне процесе, као нпр. процес преласка из стања хомогености у стање хетерогености и т. д., што се најбоље види код органских бића. Да се општн процес развнћа доиста састојп само у дисинацнјп кретања н интеграцији материје, да свака ствар у своме развићу прелази из стања (неопажене) разређепости у стање (опажене) концентрације показује Сиенсер идуктнвно па свима нојединнм областима феноменалног света. Најиростији пример ирпмарног облика развића пружа сунчани систем, који је, по хнпотези небуларној, прешао из стања разређеног и иевезаног у стање консолидирано и везано. Тако псто н земља, која је, по небуларној хипотези, била у почетку једна усијапа кугла, хладећи се губила је од свога унутрашњег кретања, а тиме у исто доба н веза међу деловима њене коре ностајала је све већа. Свака биљка расте тиме што гасове, којн су дотле били растурени. у себе скупл.а: тако исто и животиња спаја у себи елементе, који су пре тога били растурени у околнпм биљкама н животпњама. Флора и фауиа једнога иредела нрестављају један тако везан (интегрпран) агрегат, да многе од његових врста изумиру, кад се нренесу међу биљке п животпње другог краја. V соцнјалннм органпзмнма постоје интеграције у спајању малих поседа у спахплуке, ових у провинције, провинција у краљевине и т. д. Таких истпх пнтеграцпја има у језику, у развићу наука и уметности. Сви ови примери показују да је развнће, посматрано у својој нримарној форми, процес иреласка једиог мање везаног облика у облик с више везе, што .је условљено днсипацијом кретања н инте г ра ц иј ом мат ер пј е.