Delo

ХЕРБЕРТ СПЕБСЕР 171 можр основне истнне, да.јеснага постојана, извести, да нроде^волуЦије мора постојати, и то постојати баш у оном облику, у коме га горња формула изражава? Спенсер одговара позитивнв на ово питање, оп формулу еволуције изводи и дедуктимо^Он то чинн на основу трп специјална црннципа, који непосредно следују пз основне нстнне о иостојанству снаге. Тн су прннцини овн: 1), прннцпп несталности хомогенога; 2), принцип размножавања дејстава и 3), нрннцип издвајања. Свакн хомогени агрегат изложен је нужним иачином дејству различних спољних снла, те снле на њега разлпчно дејствују, те с тога и агрегат не може остатн такав какав је, он мора пз стања хомогености прећи у стање хетерогености. Алп н свака поједина сила, која дејствује на један агрегат, мора тиме што се тај агренат диференцнра у делове и сама се диференцпратн. Тако диференцирана сила опет ће са своје стране још јаче диференцирати агрегат и т. д., тако да ће ово размножавање дејстава расти очевндно у геометријској прогреспји. На послетку и што је најважније — најважннје зато, што само на тај начпн постаје при развићу сређена а не хаотнчна хетерогеност — свака сила, која с поља дејствује, саонштава нзмешаним јединкама у толико неједнака кретања у колико су саме оне неједнаке и тиме тежи да их, у колико су различне, издвоји на различнпм местима (одн. једнаке на истим местнма); обратно опет јединке исте врсте морају нримати разна дејства од разнпх сила. Лако се да увидети да сва три наведена става, која детерминирају природу процеса развића, непос.редно следују из прпнцппа ностојанства снаге. Закон еволуццје је дакле једна дедуктнвна истпна, независна, вели Спенсер, од тачностп појединпх примсра, који су наведени као његова потврда. Шта је крајњи циљ развића сваког агрегата? Равнотежа, одговара Спенсер. Универзална коегзистенцпја антагонистичких сила, која условљава универзалност ритма и разлагања сваке силе у разлпчне силе, у псто доба води нужним начином сваки агрегат, који се развнја, стању потпуне равнотеже. То стање равнотеже нреставља покретну равнотежу (аесрШЉпит тоћПе), преставља изједначење између спољних спла, које дејствују на агрегат, и унутрашњнх сила његових: кретање целине је престало, а унутрашња су кретања таква. да се узајамно компензирају. Сунчанн сцстем у стању у коме га преставља прнмер ове равнотеже, јер се у њему сва узајмна кретања појединих