Delo

Д Е Л 0 17-2 чланова компензирају; иотпуиа компензација и апсолутна равнотежа наступиће међу тим тек онда када се сва кретања маса претворе у кретања молекуларна, када се све планете споје са сунцем. Кад је један агрегат достнгао стање потпуне равнотеже, он не може дуго остати у њему: спољне снаге не престају дејствовати на њега, међу тим он није више у стању да тпм спољним снагама да изнутра отпора, пошто су сва унутрашња кретања његова комиензирана. Резултат свега тога биће прелазак агрегатау процес супротан .развићу, процес рас.падања. Распадање је исто тако универзалан процес као н.развиће, што се може показати на истим примерпма, на којима је ноказано и развиће, само што ћемо то сада учиннтп обрнутпм редом ношто је и расиадање обрнути процес* развића. Престанак .једне државе услед напада једне стране нације није нншта друго до распадање једног друштвеног агрегата услед једног новог спољнег узрока: заједннчка кретања, која су дотле чланови државе пмали у војсци, у индустријскпм удружењима н т. д. престају п сваки члан постаје у сеојим кретањима слободан и незавпсан. Смрт органских бнћа чинп те настуна распадање њпхово, које унпштава субордпнацију кретања појединпх делова целине, те делови добпју своја самостална кретања, наступа дакле дезинтеграција материје п повраћај кретања деловима. Познато је како се обале морске, утнцајем разних агенцпја, мало по мало одроњавају, и како прн томе њихни конгломерати сударом и трењем постају мањи, растурају се у сптне делове, којп добијају своја самостална кретања. II за земљу као целину морамо закључити, да ће некада кад заврши свој процес развитка утицајем своје околине бптп стављена у с.тање потпуне дезинтеграције, а то ће се псто десити н са целим сунчаннм системом. Мп смо до сада утврднлн, да су развпће н раснадање нужнн процеси, кроз које мора да прође сваки поједнни агрегат у васионн. Сад настаје пптање, да ли прнпцнп еволуције важи п за целину стварн као такову, н да ли, кад васиона у своме процесу развића дође у стап.е потпуне равнотеже, процесу еволуције мора н ту следовати процес дисолуције, пли је смрг васионе дефипитивна н трајна? На ова питања, вели Снеисер, не да се одговоритп с поузданошћу, јер су она спекулатпвне прпроде. Али с великом вероватношћу да се .тврднтн, да принцпн еволуцпје важи н за целокупност ствари п да као што аи-