Delo

СТОЈАН МУТИКАША 175 Није... Удуши!.. очајно застења она, снажно га стиска.јући ,за руку. Стојан узе још неколико јастука и под.метну јој пх под главуЛт под рамена. Мокру, сирћетли крпу метну јој на чело и и^ЈПјЈса. Пође да тражи доктора. Задњих годнна дошла су још двојица новпх доктора у шехер и он је хтпо зовнути првога, кога код куће нађе. Овакој големој напасти није се могао нн надати и био је збуњен, узрујан, сметен. Ишао је, тумарао по чаршијн и по сокацнма као муха без главе. Доктор није могао доћи него тек пред вече. Кад је дошао, прегледао је газдиницу и слегао раменима. Изјавио је одмах, да .је болест врло опасна и тешко да се може пребољети. Преписао је и некаке лијекове и уштрицао јој нешто под кожу. Узгред ,је преноручно и то, да би требало довести попа, који би је исповједпо и причестно. Ово још више утуче Стојана. Заборави и на магазу н на цркву и на школу и на сав свијет. Затворп се у собу с њоме и поче је дворптн. Поче је болесну миловати и тепатп јој. — Јели лн тн лакше? — питао је сваки час. — Удуши ме!.. Удави!.. једнако је одговарала она. Он се наже над њом, дохвати јој клонулу руку и поче љубити. — А како бп било, да се причестиш? — запита благо, њежно, старајући се. да је не застраши. — Доктор велн, да није ништа рђаво, ама би боље било... Газдиница јекну н преви се. — Зар ћу умријет ? — запита кроз плач. — Нећеш ти умријет' не дб Бог, — живо одговорн Стојан и отра јој сузу са образа. — Шта је теби? Ја ћу све докторе зовнут', да те кутаришу... Ама... онако... велим .. боље бп било да се прнчестнш п да оставиш мало тестамента... Газдиница поћута мало, затим силом подиже главу, молећи га, да јој своју руку подметне пода њу. — А што ће менп тастаменат? — занита, пошто се малко згодннје намјестила. — Па тако... — замуца Стојан, улагујући се и милујући је. — Треба да се зна, коме ћеш ти оставит' оно, што је још твоје... Газднница се болано осмијехну.