Delo

СТОЈЛН МУТИКАША 183 јана похвалама. „Једну несретну породицу извук о је из нево^ке и дпг'о на ноге“ говорили су свуда. Свак поче хвалпти „његоро добро срце и племенпту душу“. Казаше, како би га управо требало прозвати оцем сиротнње. Једина Роса што га нш^того благосиљала. Чим би остала сама у соби, сједала је на шилту, сакривала лице у бошчу и дуго... дуго плакала. Сузе јој, додуше, нико није могао опазити, али је ипак изгледала тужна, суморна, ћутљива. То је и дало повода, да су многе комшинице почеле се чудити и роптати иротив ње: како се понијела и хоће да изгледа озбиљна... Х1Л Због толикога слављења Стојанова, почеше га многи чешће походити. Сваки дан долазило му је по неколико њих у магазу да попуше цигар духана с њнме и да проговоре неколико ријечи. Отимали су се о његово прпјатељство. Нарочнто су га посјећивале три-четири газде, које су имале кћери на удају. Они као да су се натјецали: који ће га прије уловити за зета. С њиме ни о чеме другоме нијесу ни говорнли, него о томе, како не смије овако остати и да се мора чим прије женити. Хвалили су, додуше, Росу као добру кућаннцу, али су нпак говорили да је туђица и да му неће онако свесрдно радити, као што би радила своја жена. Напомињали су му, како не би лијепо било, да толико његово имање остане „Бог зна коме“ и како му .је на врнјеме, да може стећи своје „праве“ нашљеднике, своју дјецу. Нстицали су толико примјера, гд.је су се многи тешко кајали, што се нијесу на вријеме оженили. II свакије, узгред, изјавио, како је сретан што се оженио и како се „ни са царем не бп мијењао“. Сваки је хвалио своју жену и дјецу, а понајвише ону кћер, ко.ју му је намјењпвао. Кад се свеме овоме дода и то, да нн Јегуља нпкада није престајао са својим наговарањима, овде није ни чудо, што је Сто.јан све то впше попуштао и све озбиљније почео мислити о новим сватовпма. Опет се почео облачптп љепше, гиздати, гладити и зачешљаватп и почео чешће пролазити поред газдинских кућа, у којима је било дјевојака. На оне, које су биле богатије, гледао .је впше. Покушавао је и да разговара с њима. Сад је био сигуран, да ће бити „најкрупњи" п у шехеру и