Delo

182 Д Е л 0 — Стојане, тако ти нрве љубавн наше, ако ти била драга* не уби ми ђецу! — узвпкну она и подиже се опет. — Болан, они су ми све!... Мати сам и никог више немам него њих... Немој... Он јој се приближи и, гледајући је испод ока, пружи руку. Ти си зарадила, — рече. Немо.ј, немој, — настави она живље, забацивши чупе, што су јој падали по очима. — Пуно си ме цвијељ’о, па немој п сад... Ђецу ми немој ... Стојан пружи и другу руку, обави је око иаса п привуче себи. — Зарадила си, — ноновн мекше, прнмакнувши јој усне лицу. — Била си ми драга, а ти... Није знао шта ће одговорити и, мјесто тога, иољубн је у образ. — Немој, немо.ј ђецу, — говорила је она несвјесно, нн мало се не бранећи. — Уби мене!... Он јој не даде да довршп. Обгрли је .још јаче, наслонн јој главу на прси и поче уједатп испод грла. Да не би дао повода, да о њему свијет проноси какве хрђаве гласове, Стојан није кашње одлазио Росн. Зато је позвао Бошка н почео преговарати с њпме, да нрепртља у његову кућу. — Моја кућа не може ни дана бити без женске главе, говорио му је, — и, док се не оженим, требала би ми у кућн каква жена. Ама не може бити жена него иријатељска, јер на туђицн не би смио куће оставит'... Стога је најбол^е, да ти пређеш са Росом н ђецом у моју кућу, па нека ми Роса радн п држи у реду, а ,ја ћу хранит' н њу и ђецу. Ђеци ће тп бпт’ боље него икада. А ја шта ћу? — запита Бошко мрко, окрећућн главу у страну. \ Ти долази, ноћпвај к’о у својој кући. Ја ти ништа нећу сметат... Само, брате, да ми се кућа не раскотари и да ми има ко с њоме уиравити за неко вријеме. Након краткога устезања, Бошко попусти. Исти дан пренесе све своје ствари и преведе Росу и дјецу у Стојанову кућу. П читав шехар задпви се томе. Опет са свнх страна осуше Сто-