Delo

Д Е Л 0 186 што није еузе пустно. Он је мргодан, полуппјан, стајао у страни, придржавајући се за Бошка. Чујеш ти, — довикну Бошку, када су се враћали са гробља. — Ја сам, чини ми се, сад нашљедник. Буразер се мучпо п стеко доста, а сад ћемо ја и ти прогледат’ очима. Купићу кола и коње, па ћемо се возати и пити к’о баруни једни! Има пара, па сад можемо!... Шта ти велиш?... I Кра.ј