Delo

188 Д Е Л 0 баи, способан и спреман за умирење узбуђених илн непослушнпх грађана у својој држави, умети испољити своју вештину и бити кадар опробати снагу свога оружја на месу своје рођене браће — оних људи, који те хране и ноје — не значи још бити извежбан, спреман и способан за успешну борбу с непријатељем, којн је војнички уређен, ајош мање бити кадар победити га и покорптп. Тирани на власти и у сијш према ненаоружаном народу, увек су кукавице и неспретнп у приликама, кад морају да стану пред оружану силу којом други заповедају. Прави војник, а то је онај који разуме светињу свога познва, нема кад и гнушао бн се да се бави изучавањем политичко-полицијских резопа, п да изналажењем смицалица осигурава ауторптете онима, који то ннсу умели сами да стеку. Онај пак војник, који се пушта на то поље рада, жалостан је као војнпк, ма да је, можда, н поуздан „охранитељ“ власпика н њиховог тумачења нрава и закона. Војничке су особнне: простота и искреност одношаја, буквално п јавно вршење законских прописа, нензвештаченост у обављању своје дужности, и потребна п иравпчна строгост; док, међутим, полпцијско-војена система условљава код својих органа супротне врлине. II наша војска, у погледу њеиог оиштег устројства, а по-. главито у погледу комплектовања и одржања старешинског кадра, носн (бар је доскора носила) у довол.ној мери унутрашње политички карактер. Утврдило се гледнште да војска пре свега треба да служп као „потиора реда и законитости“ у земљн, п да .је у том духу ваља првенствено и васпнтавати. Општа снособност и стручна војничка спремност не вреде ако се код дотичнпх старешина није пспољила и доказала и политичка нодесност. Пе допуштају се и не смеју се чак ни замислнтн ма какве реформе п поправке, у којима би се. ма н најмање тежило за еманциповањем војске од уплива политике. У избору п постављању команданата и у производству већих чинова или за стављање у ненсију, решава колико министар војенп, толико, па н више, правац унутрашње политике, која се у дано доба застуна. Стога је наша војска, од како постоји у садањем свом облнку, нједна од најслабпјих у старешпнском кадру. Но другојачије и ннје могло бити, кад се хтело да она игра улогу, која јој не принада. Свест о дужностп лежи у свести о праву и обратно. Свесност, основана на образованости ума п карак-