Delo

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГЛНИЗАЦПЈЛ 189 тера, и'озбиљна, стварна спремност, обично повлаче за собом самод^алност и слободу рада, искључујућн утицај или притисак захтева, који не иду у прплог успеху војенога дела. Но то се од-етране, која хоће да има војску у рукама за своје смерове^да^е има као бесвесно оруђе силе, способно п на зло и на 'дббро, никако не жели и не може да допусти. РПој треба, она хоће да има у војсцп своју личну спгурност, да .је она израз само њене воље и њених интереса. То је она, та страна, и постигла, постигла иотпуно. Али чувари реда и полицајци у војсци не могу датп ни бпти оно, што правој војсци треба и што .једну војску чини правом војском. Онп јој могу дати Краљевице и Горачиће, могу потпомоћн да се изведе 14. п 15. мај, 1. април, 9. јануар, 9. мај, 24. и 25. март, али сви ови и оваки подвнзи вуку за собом неминовне Сливнице, које се завршу.ју 29. мајем. Војска, узета као маса, нема и не може имати своје воље: она је аутомат, којп разуме шта врши, али који, потчињен спољашној субјектнвној вољн, стоји или напредује у зависности од импулса споља. Као маса врјска се креће у правцу у ком је упуте илп поведу њенп вођи, н ради и живи по упуту својих с-тарешнна. Степен окретности (подвижности) и употребљнвости тога, душом и разумом обдареног аутомата, квалификује способност и спрему за свој посао оних, који тим аутоматом рукују. Контингент, који образује српску војску, врло је добар и подесан материјал за војничку обраду. Ни у физичкој развијености, ни у схватљпвости, нп у свести своје дужности према државп н вољн за врјнпчки посао, њему се однста нема шта да замери. Па ипак је од свих тпх својетава мало вајде, често мање но и тамо, где је тај материјал лош и неподесан. Резултати дела говоре да се код нас није умело нити тежило умети, да се тим драгоценим материјалом користимо, те да из њега израдимо војску која би кадра била да оправда циљ своје установе. Бистром, непорочном п послушном српском грађанину никад се није давала прилика да као војнпк покаже, открије и развије своју духовну и моралну моћ. Његови заповедници, место да га испуне одушевљењем и да му створе могућност да, под утицајем пажње према његовим духовним и физичким потребама и под утицајем љубави његове према отаџбини и мисли за општу ствар, — заборави на време остављене на селу своје домаће невоље, — њега, противно овоме, од првога дана до-