Delo

196 Д Е Л 0 музнком н парадама, било више разумевања свог позива п вшпе човекољубља, а мање сујете, он би имао начииа и нашао средстава и да одговори својој моралној дужностп и да се не огрешп о закон, којп за ове случајеве, како ои говораше доцннје, ништа ннје предвидео. Грађанство вароши, која сиада у једну од већих, не би могло, иа разложну представку, бити толико равнодушно и нечовечно, па да откаже нод својим крововима место за 2500 војника — сељака. у толико пре што је то онај ред људи, који је задовољаи п са најмањим. Можда се ми и варамо, што бн пам било веома жао, али нама се чпни, да п једна само озбнљна напомена о човекољубљу и хрншћанској дужности према ближњем довољна би била иа да се, без тешкоћа, и законскпх сметња, отворе варошке шуие п у њима застре по нешто сламе за ову гуњашку браћу, међу којом се, благодарећи пашој „бнргерској“ вештини, вије впдео нп један имућнији варошанпн. Али то велимо мп, а напш команданти п они впше њих сматрају да је почаст, коју онп војсцп указују музиком и својпм испраћајем, важнија п значајнија за војиике н њихов дух од сламе и шупа за преноћиште. После овога, овде испричанога, не треба нпкога да зачуђава, кад се каже и чује, како је иарод ирема својој војннчкој обавези немаран и како народни војиици симулирају п пзбегавају војеиу службу. Да војннк нарочпто народии, буде марљив ирема својој обавези п да не прпбегава снмулацијп, ваља пре свега, да његове старешпне буду марљнве према војннковим потребама, ваља да се старају о његовом благостању п да, поштујућн у војннку човека, својскп н свима силама уклаљају све, што војника ставља у неурачунљиво стање. Народнп војници махом су људи зрели и у годинама, људн који жпве од свога производа н о свом трошку и којнма, поред војене обавезе која .је сама по себп одвећ тешка п за њих од материјалне штете, лежи па грбачи товар свакојаких другпх моралипх н материјалнпх брига, које немају иикакве везе с питереснма војске и војничке службе. II њих кас) такве, а сад још п као пзнурене и иапаћеие, па, можда, и гладне п притнснуте бригама за остављену кућу п' у иевол.п породицу, не може да успокоје, а још мање да их приволе војнпчкој службн којекаква „безсадржателна“ па макар н почасна лудовања п измотавања са свитама каваса п грмљавином музике.