Delo

НЛША ВОЈСКЛ II ЊЕНЛ ОРГАННЗАЦПЈЛ 195 ДПта је даље било ми не знамо — ноћ је све покрила, а:уI зна,мо нешто друго, знамо то, да се у свој тој м-?1*си од 2500 војнпка из народа, о д кој пх ј е половина провела ноћ згрчена испод стреја и крај зидо^вад! плотова, ннко није нашао да сутра дан отвори ЈЛамЛ* Дс1. искаже ма какво него довање за своје ноћне патње, а још мање роптање или протест против узакоњене неправде и злостављања. Сваки од свих тих мученика сматрао је, да тако, како је с њим било, и треба да буде да је то тако по закону, па, кад је по закону да је онда, наравно, и правично и природно. Сутра дан зором сви су били на одређеном месту и чекали на даљ>е заповестп. Око 7 сах. на збориште дође и музика, а за овом, кроз 3/ј—1 сах. дођу командант и официри окружне команде, који одмах, а према прописнма, построје батаљоне „за дочек старешине“. Тачно у 802 часова јави се и дивизијар у повећој пратњи — сви на коњима. По датом знаку командантом округа батаљони, на команду сво.јих команднра и уз свпрку музпке, одаду прописане почасти. После „дочека“ и рапорта команданта округа, дивизијар обиђе војнике дуж фронта, поздрави их са „помози Бог јунаци“ и нареди те војска крене а сам са господом из своје и окружне свпте и музиком стане на чело колоне н јунаке ^оведе главном улицом. Све време пролаза кроз варош грмела је музика. На нзлазу из вароши иратпоцп и музика скрену с пута и војска продефилује мимо њих, а затим, кад се и то свршп, дивизијар свечано пожели војницнма „сретна пута“, а ови њему п свптн његовој „сретна останка“. Наст, што ју је војсцп пз народа указао дивизијар својим лнчннм н музиком зачињеннм испраћајем, појава је лепа и она је, без сумње, очарала гледаоце алп за нас, који ствари посматрамо с њнхове реалне стране, она је одвратна после оних фаза и момената, што су предходнли овој театралиој представи. Ми налазнмо да би за дпвизнјара било похвалиије н од њега хуманитарније, а за војннке угодније н корисније, да се он, место церемони.ја с музиком и дефнлацпјама, постарао пре свега о томе, да се његовп „јунаци“ не ваљају по сокацима и у прашннн као марва нлн, ако н то не, оно бар да им је нрипремио негде и каква-таква склоништа преко ноћи. Да је код њега, који је хтео да се важним покаже пред варошанима са својом 13*