Delo

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦПЈА 199 се ш&о не бави, нико нх не нзучава и оне су савршено туђе нацфм вишем команданту. Снагу своју наш командант црпе једино у сили своје власти и у животињској покорности својих потчињених. Он, наш командант, зна само за своје захтеве и сматрј^да је његово да заповеди п да се, што заповедн, мора да извршп без обзпра могућности или немогућностп извршења те његове заповести. Да ли је онај, коме он заповеда, одевен и обувен или је го и бос, да ли .је одморан или изнурен и изнемогао, да ли је сит или гладан, да ли је за посао којп од њега тражи способан, извежбан нли не, да ли га је разумео или није птд. — о томе он не пита, о томе неће ни да мпсли нн да чује, све то ништа га се не тиче: он је командант, а командантска је заповест сила, за коју нити може нити сме бити немогућностп. VIII Успех наставе н суштнна или карактер образовања и васпитања војске, нпкад, од како је наша војска, ннсу чиннли важно питање нити су важили као мерило за оцену способности офицпра или права његовог за унапређење у већи чин.и на вишп положај. Инспекција образовања у војсци није уобичајена п ње апсолутно нема. Удео виших команданата у образовању н васпптању војннка не иде даље од посматрања употребе времена и примене прописаннх форама. Њпхово је, како многи од њих сматрају, да мотре да се на учење пзађе и са учења врати у прописане часове, да им се пропнсно одрапортује колико се часова војска екзерцирала у пољу или слушала теорију у касарни, али њих се слабо тиче, шта се на учењу постпгло и да ли се тамо војска чему н као што треба учи или самс мучн. Лични додир с војнпцима, н посредпо п непосредно руковођење васпитан.ем н образовањем остављенп су на вољу п независној увпђавностп старешина нижих стенена. Према томе већи н внши команданти баве се само спољном страном — страном, која се и лако постиже и лако реметн, и затим, што .је за спољну страну веома важно, прописним пзвештајима, који нм се одоздо, а од њих горе уредно подносе и увек, наравно, с дпрљнвим резиме-ом о постпгнутим сјајним ресултатпма. Дакле, овде је, као што се види, важна форма и