Delo

278 Д Е Л 0 наше Земље; пратећа их у њнховом простирању преко разних нредела — она тежп да загледа и у сам унутрашњи жпвот целокупне наше Земље. Сваки покрет у самој Земљи резултат је многобројних и најразличнијих узрока. Узроци, који изгледају на први поглед неосетнн, могу пзазвати најтеже последице, кад се појаве у своје време и у своме месту. За познавање праве прпроде Земљиних иотреса иеопходно је потребно да се добро испита; густина, притисак и еластичност Земљине коре, а нсто тако и опште нознавање тих елемената. С друге стране, данас постоје средства, којима се у сеизмичким испитивањима иде сасвим новим и врло важним путевима ка .тачнијем сазнању природе саме земљнне унутрашњости. Герланд с правом вели о томе: „што је телескоп за свод небесни, то је сеизмоскоп за унутрашњост Земљпну.“ Разне врсте тпх инструмената, сеизмоскопа, данас врше необично велику услугу познавању тих покрета, који нису готово нпкада усамљенн. Примера ради наводимо само, да је још једнако отворено питање о односу између сеизмичности и Зем.љиног магнетизма, студија планинских формација тесно је скопчана са сеизмичким испитивањима и т. д. С тога се н сеизмичност никада не обрађује издвојена сама за се, већ се хвата у исто време за све силе: и хорпзонталне и радијалне у свима деловима Земље, води рачуна и о космичким утпцајима на промене Земљине коре. Већина природнпх, научннх дпсцпплнна, нзвесннм својим гранама служе као помоћне науке сеизмологији, нарочито: астрономија, географпја, метеорологија п физика. У нсто време и она помаже свима тим наукама. На основу сеизмичких података, добијају се и нзвеснн резултати, који су веома значајнп за практнчан живот. 0 тим резултатима примењене сеизмологије, проговорићемо још на завршетку овога чланка. Пз овога прегледа лако је оценпти вредност науке о земљотреспма, која је као научна дисциилина једна од најмлађих. II Историски развитак сеизмологије 1°. — Старн век. Земљотресима су се бавили још философи класичкога старог века. Њпхово интересирање том појавом ограничавало се на оппсе ноједпних земл.отреса онако како их је појединац заиазио на пзвесипм местима. После тога још су опн покушали да се баве п пнтањем о суштннп те појаве. Неке љихове теорије не одступају тако много п од некнх данашњих погледа на ту ствар. Још су они разликовали две врсте зем.љотреса: сукусорни и индулаторни. 0 тој подели говори се још код Аристотела, а први .ју је Посидонлјус .јасно изнео.