Delo

X Р 0 Н II К А •27 9 '2°. — С р е д њ и в е к. У средње.м веку су се ученн људи бдјшли ^Тахом расправљањем Аристотелове философије. Код тар'нх околности, није учињен ни један корак ка напредовању наш о земљотреспма. Ипак је у XVII веку Франческо Травагини^дао извесног полета тој науци својим доказима: да се ,дафеТи у Земљиној кори јавл.ају као последице каквог било удара у њеној унутрашњости. Он је констатовао, да се сукусорни земљотреси опажају нарочито на оном месту, које се у модерној номенклатури назнва епицентром, а да се ундулаторни покрети јављају у пределима даље од еницентра. Те покрете назпва он ..бочним внбрацијамаА 3°. — Н о в и в е к. Знатно напредовање ове науке отпочело је тек у новије доба, управо тек у XIX столећу. За утврђнвање природе земљотреса ударило се на две стране: Једни су испитивали распоред земљотреса по месту и времену, чисто стати стистички; тако је уређен каталог земљотреса. Други су пспитивали начин покрета, било да су ти покрети примарни у епицентру или да су изведени од њих простпрањем око њега; њнхова су главна средства инструментална. Па н крај свега .јаког напредовања ранијег, може се рећи, да .је сеизмологија око пре 30 година још била завпјена у тами, у колико су се њена факта узимала као споредна уз геологију. Ну сеизмолошки цпљ извесног низа врло знаменнтих научара бпо је тако добро смишљен, а инструментална средства била су им на расположењу у нзобиљу — да је познавање тпх појава сада у највећем полету и сеизмологија је већ сада иостала самосталном науком. Томе су прокрчиле пута оне земље, које се најчешће потресају тим појавама н то: Јапан п Италија. Лако је разумети што оне у томе имају првенства. Њих је на тај корак нагнао пре свега практички циљ те науке. Тачним испитивањем природе, узрока и простирања земљотреса, хтели су да нађу начина, да се сачувају од штета, што их доносе те појаве, да их ублаже колико могу више нли да се боре са њима. Тиме је задовол^ен п чисто научпи интерес, јер је тим путем стечена велика количина факата, којнма су решена многа геофизичка питања: Проф. Јеленко Михаиловић