Delo

Е Л О 286 Л — богати сел.ак и кћи му, што ирезираху сиромашеа пастира, осиромашпше преко ноћ. Г. Живојиновпћ ће свакако наставити пздавање Дилетантака. само би требало у њих да уноси што впше песама, јер му је нроза н у овако кратком комаду прилпчао досадна. Цена је овој првој свесци 0.25 нотура. Упут за командовање метом у ратно доба. — Коста Јокпћ, нешад. п. иуковннк. штампао је треће издање Упутаза комапдовање четом у ратно доба, допуппвшп п ноправившп га ирема изменама у ратној службп н другим уредбама п нроппспма. Упут пма 480 стр, мале 8° п стаје 3 динара. НАУКА Социјална хигијена. — У иоследње време опажа се п код пас јачи покрст п жпвље пптересовање за „пародно здравље“ н еанптетске мере, тако нотребпе нашој земљи, којаје парочито у том погледу мпого, врло много заостала иза западнпх држава. Сада смо већ у стању да поред стручпог лекарског оргапа наведемо п пеколпко радова ширега пнтереса п внше практпчног значаја, којн су се до сада иојавили било у облнку предлога, књига за народ плп стручппх извешгаја. Тако 1)г. В. Кујунџић наппсао .је кн.нгу (99 стр. 8°): „Неколнко оиштинских установа на Заиаду“, у којој се износп: какве су пијаце по Европн; убогп домовп; домовиза вахочад: новипе по гробљима; народна куиатнла н друго саиитетске установе. А срески лекар 1)г. Доб. Гер. Поновнћ досада је (у току ове године) оштампао већ две „кн.иге за народ“: „Како да се сачувамо од болести носа, уста, зуба, гуше н грла“ н „Нега болеспнка". Тако нсто лекар среза иожешког Милутин Жпвковнћ писао .је о еапитетским и здравственим ирилпкама своје околппе н засебно н по дне&ним листовима. Без сваке сумње да је свакп овакав рад за пајвећу похвалу н признање, у толнко ире, што у Србији има лекара, који своје драгоцено време и стручну спрему употребљују на прављење — рђавих стихова, а народ остављају, да га лече свештенпчке мо’литве н сеоеке врачаре. Толстој о рату. — „Шта је то ? Да лп се све ово дешава у сиу илп на јави ? Ненгго. што не сме п не треба да се догађа, сада се збпва : човек би радо зампслио да сања, — п врло бн се радо пробудио. Па нпак пе, то ппје сан : то.је страховита стварност.“ Тако узвикује фнлософ пз Јаспе Пољаие, једап од највећпх и пајпрпзпатнјпх мислилаца нашега времепа. II оп је узео перо, да у чптавом једпом делу искаже слободно п отворепо свој суд о језовитој драми, ко.ја се овпх дана све впше н заоштреније разви.ја на азијекоме нстоку. То његово дело зове се „Опаметите се!“ и оно ће се за којп дан појавитп цело у издању Еугена Дпдрнха пз Лајпцпга. Прво у берлинском часопису „Ше 2икипП“ а затпм у еиглеском лпсту „Тајмсу“ изнесене еу главне мпсли овога Толстојева дела, које, п поврх свих његових нретепзија нма данас само литерарпе вредности. Ппсац „Ане Карењнпе“, „Рата н Мпра“, „Воскресенпја“ и „Крајцерове Сонате" ночео .је, нма томе већ неколико годипа, да трошп бесцпљно н бескориеио свој великн таленат н ум у разним релнгпозно-мпстичкнм спекулацп.јама. Раније један од највећих реалиста, који ,је најбрижљивије студирао Ламарка, Дарвина, Снепсера н Маркса. пред завршетак своје књпжевпнчке и философске каријере, из тежње да објасни и опе проблеме, које