Delo

Б Е Л Е Ш К Е •287 савреме^а наука још не може ла решп. фплософ р*скпх рЈелигпознпх сен-?б (како Ои Толстоја ирема последњпу фплософско-релпгнозннм радовп\П требало пазвати) почео је свему ;^а на^ази об.јашњења у — бпблпјск!ћТ 'шГтатпма. Колпко је он у суштипп нојмпо правилно живот п друштвени развитак т.ј. колпко је он са својпм рацпонализмом далеко од тога. да све то правплно схватп. најбоље показује тај факт, што оп. ма да је једап од највећпх умова свпх векова људске псторпје. ппак нпје могао да се ставп на матпцу каквог велпког прогреспвног покрета, што су у своје време умелп урадптп: Буда. Хрпстое. Мухамед, Лутер. Маркс п др. велпканп. У таласпма локалног религпозног мпстпцпзма данас је већ сасвпм потонуо велпкн ум фплософа пз -Јаспе Пољане. Печат фплософско-рацпоналпстпчкпх погледа на друштво носп на себи п овај последњп смелп покушај Толстојев протпв рата. Главна му је мана односно заблуда, што он мисли, као што је око половине прошлог века мислпо Чернпшевски. да се убеђпв а њ е м м о ж е с в е п о с т п ћ п. Не звучнпм фразама п проповедпма о хришћанском браству, већ ратом протпву разнпх супротнпх пнтереса можда ће се пзво.јеватп оно што Толстој данас на овај начпп тражп. ако у пстпнп „пдеја о вечптом мпру није само нрпмамњпв натппс па вратима-— гробља.“ /1ИЧНИ Г/1АС0ВИ Стогодишњица једнога великог филосоФа. — 28. јула (п. н.) ове годпне прославплп су мпрно п у тишпнп. без пкакве званичне помпе и церемонпја свп напреднп елементп пемачкога народа стогодпшњпцу рођења велпкога фплософа Лудвпка Фојербаха. Иптересантно је. да годпна његова рођења пада у псто време када п годпна смртп једног од највећих фплософскнх умова — Емануила Канта, који чпнп почетну п главну тачку у пемачко.ј класпчној фплософпји, док је Лудвик Фојербах њу завршпо. Он је нореклом нз једпе бзварске породпце. која је пз трп узастопне генерацпје дала неколнко знаменитих талената. Отац му беше знаменитн кримппалист Анзелм Фојербах, ко.јп је пмао четирп спна, од којпх првп беше чувен археолог, другп правник, трећп математпчар п четвртп један од најзнаменптпјпх велпкана. којп се је борпо за напредак п самосталпост човечпје мпслп — фплософ Лудвпк Фојербах. У наше дане, а снецпјално у земљама. где је релпгија већ у неколпко сузбијена у граннце свога домена. тешко бп било иредставптп у правој бојп све оно, са чпме је имао да се борп слободнп дух Фојербахов. Верскп традпцнонализам заглунеле католпчке масе п цоповштине, званпчпа катедарска фплософпја, која нпје пшла даље од апсурдпостп метафпзпке. као п политпчка реакцпја, ко.ја је у његово време владала у Немачкој — све су то биле главне п велпке препоне. иреко којп.х је имао впсоко да се уздигне иозитивистпчкп генпје Фојербахов. У почетку је, по очевој жељи. студирао теологију, али је већ у двадесетој годинп напусш а оцу наппса једно посве карактерпстпчно писмо. пз кога ћемо овде да пзвадпмо главне мисли. „Са мпрном савешћу — ннсаше он — могу рећп. да сам у теологпјп живео. на њу се навпкао, њу осећао н о њој мислпо, био сам на онпм пзворпма, где сеје она. као вечпто млада п лепа нпфма. преда мном уздпзала, алп сам бпо п на онпм згарпштпма. где је она као вештпца лпковала Са иророком Јеремпјом јадпковао сам на развалинама пропалог господњег града са млађпм нарашгајем путовао сам у