Delo

КЊуГА 32. Септембар. 1904. год. ПОЕЗИЈА ПОСЛЕ СТО ГОДИНА 1804.-1904. II минуло је стотину лета ЕСако васкрсе вера чиста, II паде месец с мунарета, И место њега крст заблиста. II за сто лета кол’ко сјаја II сунчанога топла зрака, Коли-ко дана без маглина II ведра неба без облака! Из крви, што се негда проли На олтар вере п слободе, Сада- се дигла црква света РГо символ свестн за народе. Где негда клетва небо пара, Молитва сада Бога хвали; А где се дизаше дим згаришта, Мириснп тамјан сад се пали. СВЕСКА з. Јуначка куд се крв расула, Радости суза сада плови;