Delo

306 Д Е Л 0 за смрт његову, али се људи оправдаше. Сва се кривнца сручи иа хајдуке који се овда-онда јављаху у луговима мачванским. Али случај са Селпмом као да острви Вилаћа и другове му. Онп већ впше не имађаху мира. Онај мирни чобанскп дух остави нх. Песме, што их Кеда уз гусле певаше, запалнше неку ватру у грудпма њиховим. Марко Краљевић, Милош Обилић, Старппа Новак, Илија Смиљанић, Јанковић Стојан, Сењапнн Таднја, то им посташе као неки знанци. Свако дело њихово беше овпма као нека светнња. Доста 'пута остављаху свиње у лужпии н одлажаху у пресрет овоме или ономе. За кратко време онн беху наоружани до зуба. Поче се и у селу ноговарати. Оцеви и старешине њихове поплашпше се и први беше Милинков отац који сина кући позва. Тн ћеш остати код куће, нека иде Љубинко свнњама. — Што ? — Тако. 0 тебп се нешто много говори... — А шта се говори? Шта! Још н теби да се исповедам! Твоје је да слушаш! — рече му отац строго и пресече оком. Али Милинко издржа сасвим мирно његов поглед. — Хоћу да те слушам... — Мораш да ме слушаш! Отац си ми, на ми је зазор да тп кажем! Али те молнм не одводи ме од мога посла... Посла? Зар тн можеш имати другог посла до оног на који те ја пошљем? — Бог је ваљда, тако рекао. Шта мешаш Бога, несрећни снне, у твоја зла дела!? — Не говори ми тако, молим те! Ја нисам учинио никакво зло дело! II не ускраћуј ми ништа јер... јер те нећу послушатн!... То рече па изиђе из куће. А старац је осеНао своју немоћ и добро из оног ока његовог видео његову снагу и одлучност, па му више ништа није нн говорно. IV УIV У нролеће се пронесе глас да се у ваљевској нахији већ бнју с Турцпма. II у Мачви с.е поче осећатн да се нешто ради.