Delo

ПРВЕ ЛАСТЕ 305 * као*гуја > процецу. „Шта је?“ — „Бежи, ето Турчина!“ — рече миЧша и побеже. Ја изиђем на рудину, кад имам шта видети. ЗајмЈН) балија неке жене и децу пред собом на коњу па бије канџиуом... Ух! — рече Чоњага и позелене у лицу. — Мени се смрче пред очпма. Хтедох полетети на њ, али видим како му снја шешана на рамену. „Чекај, Турчине!“ помислим, па обиђем Гагића воће и изиђем нза села на пут. Станем, из ограде пшчупам један колац па ухватим бусију иза једног грма... — Их, брате! — рече Кеда. — Чекао сам дуго. Још чујем писку. Срце ми лупа да искочи. Али чекам... Док тек чујем топот коњски... Погледам иза бусије — иде Турчин... Крв ми јурну у главу па лепо обневидех... — Па?... — упита Зарнје. — Док ти тек он наиђе. Ама тиком уза ме прође. Ја се скаменно. II онда, као да ме неко гурну полетим и распалпм оним коцем по потиљку... Оп се заљуља, а ја докопам за ногу и свучем с коња... %Ј — Јел’ био жив? — Жив. Ја га притиснем коленом, докопам му нож иза појаса и закољом га као брава. — Па шта си радио с њим ? — Увукао сам га у честар, свукао сам све с њега и узео оружје. А после... после ми паде неки мрак на очи, не знам ни куд сам прошао, ни како сам овамо дошао. — Брже да идемо тамо! — рече Чоњага. — Шта ћемо? — Да га затрпамо. и уклонимо траг. Што рекоше и учинише. Турчина увукоше у луг и затрпаше. Вилаћеве рубине опраше у Журави, оружје и руво сакрише у један шупаљ грм недалеко од колебе. IIIIII Почеше Турцп тражпти свога Делп-Селима, али га не нађоше. Тераше му трага до изнад Салаша, нађоше и коња, ал Селнма нема, као дајеуводу пропао. Хтедоше неке и обедити Дело, књ. 32. 20