Delo

Д Е Л 0 314 отшнао у Јагодину, а он — генерал — отншао у Гургусовац, те узео Гургусовац,1 и оставио господар Вељка туна а он отишао у Влашку на знмовннк. Година 1811. 1811. годиие дође господар Ђорђе с војском у Црну Реку у Ражогрњац (Вражогрпце) и оданде пошље мене — Петра Јокића — у Влашку с ппсмима генералу да однесем на Калафат. Тако дођем ја — Петар Јокић — на Праово п нођем да пређем у Влашку и сретнем онде једног полковника с војском, а он иде у Неготпн и поиштем од њега момака, да ме превезу на Дунаву да идем по заповести генералу. Тако ои мене зауставн код себе н каже: „Пишп господар Ћорђију нека нде у Неготин да се састанемо“. Тако ја иншем господар Ђорђу н дође у Неготпн он сутра дан, те се с њим састане н ту ноћим с њима и у јутру пође једап полковник генералски, те дођемо у Бању, а господар Ђорђе отнде кућн а нас оставн у логору у Бањп. И госнодар Вујнца с његовом војском остане, а носле дође господар Младен, те ту седимо дуго време, а он дође т. ј. господар Ђорђе с војском у Делиград. Пз Делиграда пише нама да идемо у окружије сврљишко, Нишу а он ће отићи друмом на Тополницу. Тако ми кренемо се н дођемо у сврљишку нахију на Грамаду иту заноћимо с војском. Ујутру дође нншевачки паша с војском на Грамаду и ту се побијемо. Ујутру п до мрака бисмо се н разбисмо пашу. Тако ми ту заноћнмо, а паша оде у Ниш. У пб ноћи стиже нам писмо од господара Ђорђа нз Тононице у Грамаду, н пише нам, да господар Вујица и Младен иду с војском у Топоницу а мени — Петру Јокићу — пише, да узмем своје коњанике и да осванем у Топоннцн, н пнше да је он бно нод Нишом у Медошевцу н Камеиици и „да нема Туракатамо, него ће осванути код мене, тако брже отпде у индат“. II .ја такп иођем п осванем код њега с коњицима и Турци дођоше н ту не би боја, него се Турцн вратише натраг н онда оправи мене да визитирам границе, које не знам гди је он пак знмовао ону зиму. 1 Гургусовац је заузет 7. повембра 1810. г. М. В.