Delo

ПЕТАР ЈОКИЋ 0 ДОГАЂАЈИМА II ЈБУДНМА II Т. Д. 315 , . Година 1813. У 1$ 13. години расположе се војске. Пред кнезом Симом МарковТШем опредељене буду на војну пћи и проче под њим старедиџ^Уувате од Саве до Сокола. Од Сокола господар Мнлош Обреновић до Мучња нахијом соколском, ужичком, рудничком и пожешком. Господар Антоније Пљакић оде од Мучња до Пбра Новом Пазару. Од Пбра војводе одређене буду ове: Цукић, Сарановац, Милош и Анто на Жупу крушевачком нахијом. Смедеревска, грочанска, Београд,крагујевачка, пожаревачка, ћупрпска, параћинска, ражањска и левачка, ове се нахије одреде у Делиград. Пван, војвода бањски и сврљишкп одреде се у Бању. Крајина фетисламска и поречка остану пред господаром Вељком у Неготину. Господар Ђорђе буде у Делиграду предводитељ војске. Тоша војвода с гургусовачком нахијом остане у Гургусовцу. Госнодар Младен, председатељ Совета, одређен буде да потпуни џебаном, занром и прочим потребама Неготин, Гургусовац и Бању. Па да ће и он у Делиград доћи пак и он н господар Ђорђе да један седи у Тополику, .један у Делиграду. Тако опредељени буду: сваки старепшна своје војске купитн и на евоје место одлазнти. Тако господар Ђорђе крене се и дођемо у Јагоднну с војском п онде се улогоримо и војску искупимо. Господар Ђорђе сакупн неколико старешнна: Господина Ву.јицу и проче неке у један разговор. Тек што се сви састанемо он — господар Ђорђе — пнта: „Како мјеније ми имамо с војском овом управљати.“ Мињему во опште одговоримо: „Како ваша воља буде, ми смо дужни поступати онако“. Он опет пнта: „Кажите ви мени, јербо неће бити добро, па ћете ви мене кривити“ ? II ми тако опет њему одговоримо: „Ти сн до сад управљао н били смо срећни с поступком, пак ћемо те и опет слушати“. Он нама каже његово мјеније: „Моје је мјеније, да коњике све одберемо на страну, у један логор, и да буде Петар Буљубаша пред њпма командант, а проче старешине коњици, што би он рекао, да не могу нп један кваритн, па кад сакупимо једно 6000 коњика нека узме Петар собом па нек иде у Неготнн, па нека се састави с Вељком и да извади војску пз Неготина, па оно, што нма занре и пешака, нека нзведу и где нађу на планини место нека начине шанчеве и нека пх оставе и њима старешине добре поставе, а народ сав нека нретерају преко планине у нахију пожаревачку, да Турцн не поробе, па тако исто и Гургусовац