Delo

ПЕТАР ЈОКИЋ 0 ДОГАТлАЈИМА II ЉУДНМА II Т. Д. 317 лиград с војском пак ћемо један у Делиград, а један у Тополик се€*ч1 ’ па где буде ком логору нужно, они ће онда са ти места похЈоћ додавати, а они знаду војску располагати. Где буде нужно ћно.ће .један а где буде одвише потребно а они ће обојица.^Гју*# смо ми нашли за најбоље, да бн се ово лето могло одржати. Ако да Бог, те се ово лето одржимо, а ми надамо се да ће и Русија да се ослободп од ове војске француске, она ће онда нама опет помоћп“. Када Младен саслуша те његове уредбе, он стаде њему одговарати: „Истнна, да ннје ништа рђава уредба, алијанеби био рад да се квари, што сам ја наредпо, ја сам шанчеве утврдио а запре доста оставио, може им бити за годину дана хране да се бране, а џебане сам оставио доста“. Тако њему Ђорђе одговори: „Добро, Младене, ти што си тамо оставио, и то може бити, да ће доста бити, а може бпти и да иеће, но ако вндински паша умуасери Вељка а друге паше Бању и Гургусовац, а дође велнки везир, те нас умуасерн у Делиграду, као што је доста пута тако бивало, а Босна навалн на Дрпну а познато је да се пикад опи одржатн не могу, док помоћи од нас не.мају, тада хоће ли Турци у пахпје проћи, пак поробнтп и попалптн; нема им ко помоћн. А ако би који мали логор изгинуо, чим ће се онда потпуиити, кад ми паднемо у муасеру“. На то Младен одговори: „Ја сам добро утврдио, а ако случајем којим логор изгнне, свадба не може нигде без меса бити, а ви сте старији како хоћете, ми ћемо онако, а моја воља не би могла оно покварити, што сам ја наредио“. Тада се Ђорђе заплака и рече два пут: „Младене, зашто сиротнња хоће с тебе да пропадне? грех тн на душу! До сад је била на мом врату, пак је све било добро!“ Како то изговори, скочн п у шатор отиде и затвори се, а ми остасмо око шатора, који седи, а којн стоји. То је било у вече око два сата ноћи. II тако Младен пзазва мене — Петра, — мало на страну и стаде мени говорити: „Ја, Петре, хоћу да идем у Ћуприју, тамо су мн момци остали, а он се, видиш, на ме наљути, а знам ко је он, може ме и убити, него ви гледајте кад устане те га ублажите, па како зна, нека тако и уређује, ја му се нећу у то наметати“. За тим узјаха коња и оде у Ћуприју. Не постаја један сат, док он поче искатп воду да пије и ми њему дадосмо воде. Како